Зашто је за многе Сомбор најлепши град у Србији

Пре 275 година, 17. фебруара 1749, тадашњи становници Сомбора купили су своју слободу. Потписом царице Марије Терезије на повељи, постао је слободан краљевски град и добио племићки статус, а његови грађани многа права и привилегију да у оквиру царства, самостално управљују својим градом. Скоро три деценије касније, цар Јосиф ИИ прогласио га је и за административно средиште Бачке Жупаније која од 1802. године носи назив Бачко - бодрошка. Зграда Жупаније једно је од обележја града.

Милан Степановић, хроничар наводи: “Између 1804. и 1808. године саграђена је ова знаменитост, архитектонска, симбол Сомбора која се налази иза нас и њена изградња је трајала скоро пуних пет година. Градили су је чак и шест стотина француских заробљеника, било је то време рата између Наполеона и Аустријског царства и Сомбор је тада добио једну од најлепших зграда на територији Хабзбуршке монархије. 75 година касније почела је њена реконструкција, дограђени су ови торњеви са стране и остатак зграде, тако да је тада добила и свој данашњи изглед”.

Али, у њој се налази и чувена слика Франца Ајзенхута- Битка код Сенте. Сирока је 7, а висока 4 метра и са позлаћеним масивним дрвеним рамом, заузима 40 квадратних метара. Приказује историјски врло значајну битку из Великог турског рата.

“Слику је наиме наручила 1895. године тадашња Жупанијска власт чије је средиште Бач - бодрошке жупаније било управо овде у Сомбору за велику миленијумску прославу Мађарског народа, односно за обележавање миленијума тј. годишњице Мађарског народа на шири простор Панонске низије и делимично Карпата, тј. 1000 година њихове државности”, истиче Љубица Бачић, сарадник Туристичке организације Града Сомбора.

Од Жупанијског трга, па преко Парка хероја, улице Краља Петра И и улице Лазе Костића долази се до једног од тргова, Трга Светог Тројства у центру Сомбора. Део је културно - историјске целине које је заштићено културно добро од великог значаја. Познатији као Ћелави Трг.

“До 1947. заправо ова целина је представљала својеврстан парк са барокном скулптуром посвећеном Светом Тројству постављеном овде 1774. године када се једна велика куга завршила у Сомбору, дакле све нације и све религије су подигле тај споменик у знак сећања на тај тамни период, а комунисти су управо те 1947. тај трг сравнили са земљом вероватно због религијске тематике и добили смо овај празан брисани простор који се додуше користи за многе манифестације, али су га Сомборци због тога назвали „Ћелави" и од тада га заправо тако зову”, објашњава Игор Петровић, туризмолог.

Јединствен по својој лепоти и харизми Сомбор обилује значајним знаменитостима и чува своју традицију и културу. Нестварно лепе и уникатне грађевине дају овом граду посебну чар. Зато овај мали град у срцу Бачке често називају и најлепшим градом наше земље.