Зашто је у Лаћарку комшија највећи род

Лаћарак је највеће село у Србији. Познати су као добри домаћини, али и као хумане комшије. Да се помогне кад год затреба, у крају је, кажу, традиција, и то се преноси са старијих на млађе.

Знао је да рођендан неће заборавити, али није очекивао цело друштво из Карађорђеве улице и такав поклон. Сад у свом лепомобилу како га је назвао Горан сам може и до пријатеља и до продавнице.

“Сам чин је предиван што су се договорили, а камоли што су узели што су скупили паре и купили. Значи ми све нисам кући, дружим се социјализован, превелика срећа, комшије су другари, браћа”, каже Горан Дураћ из Лаћарка.

„Одрасли смо заједно, знамо се дуги низ година, са некима је ишао у школу, од неких је старији, хтели смо да му помогнемо, да буде део заједнице, да му олакшамо”, наводи Дарко Мирнић из Лаћарка.

Јована Дивљак из Лаћарка додаје: „Комшија је све, трудимо се да одржимо праве вредности, породичне вредности, ту смо једни за друге, у добром у лошем, увек једни за друге”.

Цео крај и село било је и уз Марију и деветогодишњу Нађу, којима је у пожару крајем маја изгорело све. Од хуманитарних акција до моба, удружени обновили су им дом.

“Три месеца унапред нам је платио стан да не би били напољу, неко је донео гардеробу, други су се јављали донели јастуке, јоргане да можемо да се покријемо, судове да имамо из чега да једемо јер стварно ништа нисмо имали. За мене је комшилук светиња, они су ми породица друга”, наглашава Маријана Николић из Лаћарка.

“Долазили су кад је ко стигао, ко зна да зида, ко је могао да донесе цигле, ко зна да бетонира, пролазили су људи који не знају да граде, оставе гајбу пива за мобу оставе сока, воде ладне, ко је могао плати на грађари материјала, ко шта зна то је и радио”, рекао нам је Дарко Илић из Лаћарка.

Димитрије Делић, из Удружења ,,Кики и комшије,, Лаћарак наводи: “Дошли смо са другог градилишта на ово да завршимо пошто постоји могућност невремена да људи имају намештај да не би пропадало, ми смо сви мештани дружимо се помажемо једни другима”.

Збринули су у Лаћарку и мајку са четворо деце, старијима цепали дрва истоварали кукуруз, кували донаторски пасуљ. Удружени у помоћи, удружени у удружењу.

“Многи мештани су у њему и нама је основни слоган тог Удружења да је комшија најпречи род”, истиче Димитрије Делић, из Удружење ,,Кики и комшије,,.

За подмладак уредили су и дечје игралиште, имају и складиште за старе ствари, мајсторе свих профила, узорне и скромне комшије отвореног срца.