Сремска Митровица: Деда Сава и његови двоточкаши за - сваку прилику

Једним иде у град, другим у родне Мартинце, а трећим у набавку. Неке двоточкаше како каже, ''тера'' само недељом и на црвено слово.

"Немам најдражи. Мени су сви драги. Ја их не би држао. Ако би ви хтели да их сад купите, нема тих пара. Мени то не значи пар хиљада. Сваки је надуван, сваки добро држи, по пар месеци да не кажем годину дана држе гуме. Све су добре. Ја то крпим, одржавам тај сервис”, каже Сава Грујичић из Сремске Митровице.

Безбедност и исправност у сабораћају, Сави су најважнији. Светлећи прслук, за бицклисту у осмој деценији, обавезан је део опреме.

"Без предње и задње кочнице не прихватам бицикл ни један. Нећу бицикли да имам који нема ногару. Пошао сам од психологије, да ниједном домаћину није лепо да му наслоним бицикл на фасаду. Поготово данас те изолације, то је веома крто. Са мало јачим ударом кормана ја ћу нарушити фасаду”, додаје Сава.

У колекцији има и електичне бицикле које ретко вози. Педале окреће сваког дана, и по киши, и по снегу:

"Ја бициком сваки дан идем два до три пута у град. Сад анализирајте 365 дана само до града. А да не причам у суседна места где је неки спортски сусрет. Нека манифестација која мене интересују. Ускоро нећу вадити ни кабаницу из ове торбе, тако да не може невреме да ме изненади", истиче.

Не случајно, бицикл је добио и од колега када је отишао у пензију. Сава каже, и да има двоточкаше који су старији од пола века. У вожњи до града друштво му најверинији пријатељ - пас Дон.