У Власотинце стигле три награде са Сабора у Гучи

Чаробни прсти. Назив је старог кола, али и речи које најбоље описују таленат дванаестогодишњег Матеје. С љубављу и трубом други пут у Гучи осваја највредније признање. Живи за чочек и песму. Уз њих се буди. Са трубом одлази и на починак.

"Стварам мелодије из срца из душе. Много рада, много труда, много одрицања. Ја верујем у себе и волео бих да дођем до циља. Мој циљ је да останем на врху", каже најбољи млади трубач из Власотинца Матеја Станисављевић.

Узбуђени су, радосни и поносни на Матејин успех у Гучи, родитељи и пет година млађа сестра Лена која полако креће братовим и очевим стопама.

"Ја сам пресрећна и одушевљена што је мој брат добио прву трубу у Гучи и ја би желела да свирам трубу и клавир и да идем у музичку школу", наводи Матејина сестра Лена Станисављевић.

"Да буде добар човек и да буде мајстор трубе и сан сваког оца је да му син буде образован, на пример магистратуру или докторат трубе да заврши", објашњава Матејин отац Милош Станисављевић.

Награда је стигла и код комшија. Многи инструменти прошли су кроз руке десетогодишњег Драгана Стевановића, али ће труба, каже, остати заувек. И у срцу и души. Да добије мајсторско писмо и академско звање.То је његов сан.

"Труба је мој живот. Ја не могу без трубе да живим и труба је моја јака подршка", каже најбољи трубач пионир из Власотинца Драган Стевановић.

У дому Стевановића четири деценије лименом инструменту дају душу Драганов отац и деда, чувени Гаша који је са својим оркестром "Срећни људи" оставио траг и у истоименој серији Синише Павића.

"Нема лепше него кад иде, што се каже, са колена на колено да се традиција наставља. Ми нисмо ни школовани музичари, ништа, али једноставно имамо дар од бога", објашњава Драганов отац Миљан Стевановић.

У генима им је труба. Посебни јужњачки ритмови разлежу се у ромском насељу у Власотинцу. Ту је стотинак трубача и четири оркестра. Давид Антић и његови пријатељи и ове године понели су из Гуче пехар и титулу најбољег омладинског оркестра.