Вршац: Како подржати даровиту децу

Даровита деца у Високој струковној школи у Вршцу у фокусу су научног рада пуних 30 година. Најемнинетнији стручњаци из региона до сада су отворили много тема везаних за даровитост и како је правилно подстицати и развијати. Овога пута покушали су да рсветле факторе неуспеха код даровитих и пронађу адекватна решења.

“Мислим да је један кључни фактор што се тиче неуспеха је персонални склоп личности. О овој теми се до сада поклањало мало пажње јер се више обраћала пажња на когнитивне димензије даровитости, а данас смо свдеоци да ипак тај персонални склоп , мотивација, саморегулација и тај селф концепт је веома значајан за постизање врхунских резултата”, сматра проф др Љупче Кеверески са педагошког Факултета у Битољу.

Један од честих фактора неуспеха даровитих, кажу стручњаци јесте чињеци да нису препознати, а уколико и јесу а касније се не ради на њиховом развоју то може изазвати озбиљне последице код појединца. Такође кометенције оних који раде са даровитом децом често нису адекватне, па резултати изостају.

“Са друге стране дешава се и то да и родитељи одбијају, то такође није редак пример, да одбијају да своје адровито дете даље усмеравају и да на неки начин игноришту ту даровитост. Када се то деси и утврђено је неким ранијим истраживањима– половина деце која су маркирана као недисциплинована и која су имала неки укор разердног старешине, директора итд. заправо половина њих су били потенцијално даровити али је та даровитост била занемарена није негована. И онда долази до подбацивања које и може да иде у деструкцију и ауто деструкцију”, објашњава др Даница Веселинов директор високе струковне васпитачко медицинске школе у Вршцу.

И даље су, сматрају стручњаци, даровити у обаразовном систему- занемарени, а то није случај само код нас у земљи.

“Похвалио бих иначе и наш хрватски школски сустав по питању деце са посебним потребама, дакле постали смо пуно сензибилизиранији на то велике помаке видимо и у школском суставу и у сурадњи са родитељима. Међутим када је реч о посебним потребама даровитих бојим се да још увек каскамо. Деца која имају одређене тешкоће у развоју имају помагача у настави- асистента, међутим даровити још увеки немају ментора”, каже проф др Анте Колак са одсека за педагогију Филозофског факултета у Загребу.

Када је регион у питању Македонија је најдаље отишла у третману даровитости код деце, јер се у овој земљи тренутно ради на изради националног концепта за откривање и рад са даровитима од предошколског узраста до високошколског.