Крушевац: У Народном музеју виртуелно са кнегињом Милицом

Технологијом виртуелне реалности посетиоцима Народног музеја Крушевац, омогућено је да се врате у 14. век и прошетају Лазаревим градом са књегињом Милицом Хребељановић . Нов сегмент средњовековне музејске поставке резултат је партнерства са београдским Археолошким Институтом и координатором пројекта “Ши Лидерс”, из Сарајева финансираног из програма “Креативна Европа” Европске Уније.

Путовање у прошлост почиње испред остатака средњовековног престоног града. Тродимензионални доживљај аутентичне Дон Жон куле и први сусрет са књегињом, посетиоцу је омогућен путем дигиталне
апликације, која га даље води до виртуелне музејске собе у којој ће чути детаље о четворогодишњој Миличиној владавини од 1389. до 1393. године.

“У тим годинама она је морала да донесе доста тешких одлука. Морала једа се брани од Мађара који су нападали ослабљену Србију са севера, морала је да се брани од Турака који врше пљачкашке походе заправо по Србији након Косовског боја. И своју кћер је морала да жртвује, то јест да стави на жртвеник да би сачувала Србију и да би остала на власти, да влада Србијом док њен најстарији син Стефан не сазри.”, наводи Богдан Вучковић из Народног музеја у Крушевцу.

Осим из Лазаревог града, књегиња Милица Хребељановић приповеда и из манастира Љубостиња, у којем је провела последње дане живота као монахиња Евгенија.

“Када већ штитимо, када већ размишљамо о томе шта ћемо афирмисати, па онда треба афирмисати до сада и ту неку скрајнуту историју. Та нека тајна историја која је често била прећуткивана, то је та историја о женама. Међутим, неколико жена у историји заиста је имало прилику да влада. Једна од њих је наша књегиња Милица”, каже др Јелена Анђелковић Грашар из Археолошког Института Београд.

Апликација садржи и приче још четири владарке са Западног Балкана и видео игру у којој, помоћу дигитализованих предмета из музејске поставке, корисник решава ребусе и задатке..

“Идеалан начин да заокружим посету музеју је да се информишем о богатој српској историји и виртуално. Подједнако је занимљиво и деци и нама одраслима. Ваша историја је веома сликовита и заиста уживам у
Крушевцу”, каже Макс Шуцлер, посетилац из Немачке.

Уз апликацију и апаратуру крушевачком музеју остаје и костим књегиње рађен у Археолошком институту по узору на ктиторску композицију у Љубостињи.