Почели 32. Дани српскога духовног преображења у Манасији

У порти средњевековне Манасије синоћ су отворени 32. Дани српскога духовног преображења. Ова манифестација одржава се у част и славу Деспота Стефана Лазаревића витеза, државника, дипломате и великог српског градитеља. До краја августа биће одржани бројни концерти, изложбе и књижевне вечери а у порти Манасије и витешки фестивал.

Још од средњег века Манасија или Ресава, како се некада манастир звао, један је од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе и најзначајнија грађевина која припада такозваној Моравској школи. Последњих година и Дани српскога духовног преображења вратили су се у манастирску порту одакле се међу зидинама Деспотове задужбине разлеже песма православних појаца.

„Желим да кажем да је то понос свима нама,да није било њега не би било ни нас,ради њега је основано овде и ово место које по њему носи има и хвала му и слава му ,нека би до свршетка био наш заштитник,помоћник и путевођа у живот вечни“, каже протосинђел Павле, игуман манастира Манасија.

Дани српскога духовног преображења имају препознатљив карактер и симболику писмености, културе и витештва, одлика које су красиле великог српског владара.

„Баш на овом месту велики српски владар деспот Стефан Лазаревић је вечно задужио српски род, нас у општини Деспотовац и у овом крају Србије рекао бих и посебно привилеговао остављајући нам у аманет да чувамо ово врело духовности и културе“, каже Златко Марјановић, председник општине Деспотовац.

До 2027. када се обележава 600 година од смрти деспота Стефана Лазаревића манастирски комплекс ће бити потпуно обновљен како би имао све неопходне предуслове за стављање под заштиту УНЕСКО-а.