Корак ближе до марине у Смедереву

Више од 50 година, један од најстаријих смедеревских аласа, рибари свакодневно. Иако их је све мање у смедеревском крају, алас Василије, упркос годинама, не одустаје.

“Ако данас нисам бацио мрежу, ако данас нисам био на води, као да нисам живео. То је мој живот. Нема ништа лепше, ништа боље, само онај ко зна, ко је осетио Дунав и Дунавске вредности, зна шта значи Дунав и бити поред њега, и кад дува ветар и кад греје сунце и кад је мраз, то је лепота”, наводи Василије Ранковић, алас.

Како за Василија, тако и за бројне друге суграђање, Дунав је више од реке. То је начин живота, инспирација и најлепша прича. Старији суграђани радо причају млађима о безбрижном детињству поред ове реке.

“У сећању ми је остало пет дивних регуларних плажа. Једна од тих је Металор, на ушћу Језаве у Дунав. Друга је била Веслачки клуб, трећа, као најпознатија, најлепша плажа где сте суботом и недељом имали по 2.000 људи, управо је иза мене, видите Аду. Имали смо ватерполо клуб, нешто што је незамисливо у данашње време у Смедереву, 1958. ми смо имали ватерполо клуб. Данас се ретко ко купа у Дунаву, поготово ови млади људи”, истиче Никола Тасић Цале, хроничар града Смедерева.

Да је некада било другачије, и да су се знатно више користили пловидбени потенцијали, потврђује и смедеревски бродомоделар и познавалац историје речног бродарства.

“Можда два најлепша места су укљештена између 2 пруге. Ако кренемо од дунавског кеја који је саграђен још 1885. који је био двеста метара дуг, чак је био пре београдског урађен, где је за шест месеци искипано 40.000 кубика земље, довучен камен из Мађарске и озидан кеј, који је био репрезентативан у тадашњој Србији. Каснијом индустријализацијом ми смо добили вагоне, претоварање материјала, тако да од тог кеја имамо неких 50 метара, што је некада било двеста”, наглашава Златко Пајић, бродомоделар из Смедерева.

Као један од највећих градова у Србији на Дунаву, Смедерево нема функционалну марину, а пристан за туристичке бродове, налази се поред индустријске луке. Према најавама из градске управе, ускоро ће се решити и ти проблеми.

“На том месту, то је такозвани "Смедеревски кеј", је планиран за туристички пристан”, каже Драган Крстић, начелник одељења за урбанизам, градјевинарство и инвестиције града Смедерева. Наставља: „Ми сада располажемо, тј. не ми, то је власништво Агенције за управљање лукама, пловило које служи као пристан и ту смо имали пристајање већих бродова у прошлој години, али значајно ће се то побољшати измештањем Старе луке уз центра града јер практично биће и врло примамљиво за све туристе и бродове да пристају на таквим местима, јер свако ко ту изађе, практично је у центру града”.

Смедерево је једна од најважнијих лука у Србији за превоз робе. У саставу кинеске компаније ХБИС, налазе се Стара и Нова лука, где се годишње, обави транспорт 2,5 милиона тона готове робе и сировина. Такодје, важна лука за овај део Србије и регион је и лука "Томи трејд", која је само у прошлој години извршила претовар преко 400.000 тона различите врсте робе.