Шта је Црној Трави оставио професор музике Србољуб Љуба Радивојевић

После неколико деценија у фебруару ове године у Црној Трави обновљено је култуно-уметничко друштво. Добило је назив "Чика Љуба" по Србољубу Љуби Радивојевићу, који је у овој малој варошици, али и широм Србије, оставио дубок траг у музичком описмењавању младих и очувању музичког блага нашег народа. Иначе, његовим стопама кренули су син и унук, наши познати композитори Раде и Огњан Радивојевић.

Стари клавир раштимован, али сваки тон, сваки акорд у Радету Радивојевићу, нашем чувеном композитору, буди истовремено сету, понос и радост. Док свира за своју душу гледа фотографију деда Јосифа, Јоне од којег је Бакија Бакић учио да свира трубу. И данас једини клавир у Црној Трави донео је његов отац Србољуб или како су га сви Црнотравци једноставно звали чика Љуба сада већ давне 1964. године. Наставник музике, чувар традиције, човек који је својим суградјанима отркивао чаробни свет музике, учио и оплемењивао младе генерације.

„Деда је био и опанчар и берберин, а имао је и два орекстра дувачки и тамбурашки оркестар. И отуда је и мој отац, онда и ја и моја сестра кренемо тим стазама, а касније и мој син“, наводи Раде Радивојевић композитор.

Чика Љуба је рођен 1921. Као наставник музике радио је широм Србије откривао и чувао народно благо. По повратку у своју Црну Траву формирао је школски хор и орекстар, фоклорну групу, глумачку секцију, отворио биоскоп са свакодневним репертоаром.

Драган Николић, ученик чика Љубе Радивојевића каже да га памти као човека који им је дао љубав према музици и отворио лепу страну живота.

У Црној Трави после више од пола века обновљен је рад Културно уметничког друштва које носи чика Љубино име. Сваки њихов наступ је догађај за ову малу варош.

„Званично смо се оформили у фебруару ове године, чувамо традицију и надамо се да ћемо да будемо достојни чика Љубиног рада“, истиче Весна Николић из КУД-а „Чика Љуба" у Црној Трави.

Кажу човек је оно што за њим остане. Чика Љуба и његов отац Јона сигурно би били поносни на своје потомке. Јер Радивојевићи и Раде и Огњан постали су знаменити српски композитори, а и седаманаестогодишњи Лав је кренуо стопама својих предака. На задовољство свих који воле музику и на понос свим Црнотравцима.