Књига о стиховима песника који су стварали на Косову и Метохији

Александар Лаковић је по професији лекар, свој радни век завршава пре пет година одласком у пензију, тада почиње да изучава Косметско песништво и пише монографију. Песници који су се нашли у књизи морали су да испуне два критеријума.

“Свако ко је објавио једну песничку књигу на српском језику, сматрао сам да ја треба да је прокоментаришем, и други критеријум је био да је макар четири пет година живео на Косову и Метохији”, каже песник Александр Лаковић.

Упркос квалитету косовско-метохијског песништва на српском језику, последњих неколико деценија, српски песници нису како заслужују, тумачени и вредновани, па и нису интегрисани у матичну поезију. О томе сведочи и овогодишњи добитник Грачаничке повеље писац Мирко Демић.

“Ни по чему та поезија није заостајала за остатком или центарлним током српске књижевности српске поезије,то је чини ми се један разделни камен који ће будућим генерацијама истраживачима бити велики и драгоцен путоказ”, каже књижевник Мирко Демић.

Ћириличне књиге на Косову су током 1999. године, већином спаљене, па нису доступне у библиотекама у ужој Србији. А данас, књиге писане на ћириличном писму не могу да се унесе преко границе на Косово и Метохију.

“Тако да трансфер књига и мој издавач који је у Грачаници има велике проблем како да књигу од места штампања пребаце до Грачанице”, каже Александр Лаковић.

Критеријум монографије није национално или верско опредељење, већ језик којим се пише и којим се писало. Некада је то званично био српско-хрватски. Стога, су у њој уврштени и припадници ромске, бошњачке и горанске заједнице који су своје песничке збирке поред матерњег често штампали и на српском језику.