Производња воћа на дедовини у Драгачеву

Често су на удару временских непогода па су се Капларевићи определили за више воћних врста и сорти различитог времена сазревања. У засадима највише имају јабуке, али гаје и вишње, брескве, нектарине, шљиве, купине, крушке.

Зоран Капларевић, воћар из села Милатовићи каже да су тренутно најбоље бресква и нектарина. Додаје: “Ја сам први овде који сам посадио то, код мене стиже касније него у другим крајевима, у Смедереву, у Винчи, у Тополи... Сорте које су позне тако да је се ја појављујем на тржишту кад они избацују из хладњаче, ја свежу робу дајем”.

У домаћинству Капларевића у Милатовићима живи више генерација, а управо због ангажовања свих чланова породице на имању стижу све. За послове у воћњацима значе им и савети најмлађих.

“Студирам Пољопривредни факултет смер Фитомедицина и сестра исто студира, они нас финансирају од те пољопривреде што раде. Значи им доста. Значи да то студирам и да им помогнем да им дам неки савет”, наводи Исидора Капларевић.

Зоран се дуго бавио трговином, а засаде под воћем проширује од како се вратио на дедовину.

“Вукло ме да се вратим у село одакле сам потекао и где сам се родио и желео бих и други тако да ураде, али треба нам помоћи доста, и од државе за инфраструктуру, и мало нам треба да будемо срећни”, истиче Зоран.

“Овде не могу да дођу ни они који би купили робу која је се производи јер је лош пут. Нема приступа. Одлична је ствар што имамо пут Милош Велики ауто-пут, али треба направити и сеоске путеве. Друго, електрична енергија. 1957. године село Милатовићи је било прво село у Горњем Драгачеву која је увело електричну енергију, данас 10 пута дневно ми немамо струју”, наглашава Надежда Сатарић, социјална радница.

Иако у Милатовићима сада има скоро дупло мање становника него пре седам деценија, доста је и оних који би се вратили у село и као Капларевићи уложили рад и труд да од плодне земље узму најбоље.