Четири деценије рибњака Сутјеска

Рибњак Сутјска је обележио 40 година рада и у том периоду нису имали ниједну сезону без производње шарана. У протеклој деценији годишње инвестирају по 200.000 евра у нову опрему, јер сматрају да је кључ опстанка затворен систем производње. Зато су и купили 500 хектара ораница на којима производе неопходну храну за рибе, јер су улагања у храну трећина трошкова.

Одлука о томе да се гради рибњак донета је након референдума у селима Сутјеска, Ботош и Банатски Деспотовац. Грађани су гласали да се пашњаци и слатина за то намене, па су радови почели 1982. Рибарство је радницима било непознаница, сећа се Јонел Даља који ради на рибњаку од првих дана 1984.

"Првих дана кад сам ја почео да радим, нас десет је почело. Од тога једна жена је била са нама као куварица. Тада нисмо знали ништа јер то нам је био први сусрет са оваквим послом. Научили сами. Мука те натерала да научиш сам све", каже Јонел Даља, радник.

Производња шарана траје три године. За то време му се обезбеђује тачно одређена количина хране, кукуруза, јечма и концентрата.

"Око два милиона и двеста килограма хране потроши се на рибњаку за процес производње сто вагона рибе која се производи. С тим да је прираст око седамдесет вагона. Значи за један килограм прираста потребно је најмање три килограма житарица и концентрата", истиче Драган Дошло, Рибњак "Сутјеска".

Површине под шаранским рибњацима у Србији су мање за половину у односу на почетак овог века и има их око 6500 хектара. Разлог су високи трошкови и ограничен период за продају. Сад се то мења.

Видак Милошевић, директор Рибњака "Сутјеска" наглашава: "Од неких седамдесет до осамдесет одсто продаје рибе у божићном посту нарочито за Светог Николу, сада се то смањило на педесет посто у том периоду. Али су други постови добили на значају и наравно да се лагано осети да је једење рибе у порасту."

Рибњак Сутјеска се простире на 900, а има 700 хектара водене површине. Захваљујући сопственом мрестилишту и погону за прераду рибе има заокружен процес од ларве до рибарнице.