Жетелачке свечаности у Мужљи, како се некада скупљала летина
У знак захвалности за нови род пшенице у Мужљи код Зрењанина одржавају се "Жетелачке свечаности". Оваква окупљања су важна за очување традиције, јер је све мање искусних косача који могу да покажу како се некада скупљала летина.
Ирена и Стојан Гашпар из Скореновца још се сећају како је у њиховом селу и домаћинству изгледала жетва док није било комбајна. Јулских дана је косидба била најбитнији посао.
"Трајало је по месец дана кошење, па онда се дошло до вршалице и онда се вршило кући свако у дворишту. Данас је све лакше, све иде машински, а традиција је само остала" наводи Стојан Гашпар, из Скореновца.
„Моја је обавеза била да скупљам кад он коси, да скупљам те снопове. И после се то веже”, прича Ирена Гашпар, из Скореновца.
Од алата није требало много. Најбитнија је била оштра коса и велике грабуље да захвате што више покошеног класја. Важна је била и спретност косача.
"Мој отац и стриц су говорили да су за један дан могли да једно јутро покосе, један ланац”, истиче Јосип Хајдук, из Зрењанина. Додаје: „Није од ланца било седам осам метара. То је било у врх главе и онда се носило на таван, чувало се да се има за зиму за хлеб."
У Мужљи код Зрењанина су 41. пут организовали "Жетелачке свечаности". Приказали су жетву на стари начин, а саставни део је и припремање жетелачког доручка. Штрудла је незаобилазна, а правила се од прошлогодишњег брашна.
Нада Радновић, из Зрењанина објашњава: "Ми обично гледамо да брашно буде старије онда је боље. Ово младо брашно, свеже брашно не буде тако лепо укисело јер има доста влаге у себи. Обично се гледа од старог брашна да се праве сви производи."
Жито се косило и вршило на мобама. Ако је косач наплаћивао свој рад, цена је била врећа жита дневно. Од тога се самеље 34 килограма брашна што је довољно породици за месец дана.
Коментари