Семир Чоловић, чувар Весенића, најуређенијег села у тутинском крају

Весениће које су некада ружиле бројне депоније данас је уређено по узорима на,  како каже Семир Чоловић, европска села па су у складу стим и натипис променили. Кажу, данас у село Весениће радо свраћају путници намерници, туристи и случајни пролазници да предахну и уживају у предивном погледу са видиковца који је такође идеја преточена у дело овог вредног младића.

"Све сам депоније попалио, заградио, убацио контејнере, корпе. Петнаест година сам ту за свој народ, као и што рекох да пођем од почетка - од пута од уређивања тог пута, постављање банкина мреже за одрон против камења, саобраћјни знакови, аутобуска стајалишта за децу то ни једно село сигурно нема у општини у Тутину. Свуд редом имамо контејнере, металне за више смеће, а имамо за мање смеће те пластичне канте поред пута на сваких сто метара. Као што сте видели даље идемо, за своје село уређивање гробља", каже Семир Чоловић, иницијатор уређења села Весениће.

Село Весениће налази се у близини језера Газиводе. Броји око 500 мештана од којих је скоро шездесеторо деце. Они су данас поносни на своје село и све је више оних који схватају важност Семирових добротворних акција.

"Сад нам је много уређеније село, лепше и кад год имам времена прикључим се брату Семиру да помогнем у свакој акцији", наглашава Алдин Дрековић из Весенића.

Своје ангажовање на уређењуживотне средине у свом селу Семир Чоловић је почео још као седамнаестогодишњи младић. Труд али ни новац који је зарађивао у једној фабрици није жалио за уређење свог села. Његово залагање подржали су ускскоро мештани, добри људи из околних места и дијаспоре.

“Помагао је и друга села, чишћење, рашчишћавање путева, чишћење после поплава и не знам шта. Свуда се нађе и свуд је активан и једноставно позитиван дечко", објашњава Џемаил Горуждић из Весенића.

“Нађемо га у седам сати понекад дођемо на посао, чисти асфалт, низ Весениће”, додаје Фикрет Омеровић.

“Да није Семир почео све би било исто, нико се не би јавио”, каже Јасмин Елесковић.

Семир каже да ово није крај. Недостаје још расвета која би била постављена на четрдесетак бетонских стубова.

Весениће које су некада ружиле бројне депоније данас је уређено по узорима на , како каже Семир Чоловић, европска села па су у складу стим и натипис променили. Кажу, данас у село Весениће радо свраћају путници намерници, туристи и случајни пролазници да предахну и уживају у предивном погледу са видиковца који је такође идеја преточена у дело овог вредног младића.

"Све сам депоније попалио, заградио, убацио контејнере, корпе.15 укупно година сам ту за свој народ, као и што рекох да пођем од почетка - од пута од уређивања тог пута, постављање банкина мреже за одрон против камења, саобраћјни знакови , аутобуска стајалишта за децу то ни једно село сигурно нема у општини у Тутину. Свуд редом имамо контејнере, металне за више смеће, а имамо за мање смеће те пластичне канте поред пута на сваких сто метара. Као што сте видели даље идемо, за своје село уређивање гробља", Семир Чоловић, иницијатор уређења села Весениће.

Село Весениће налази се у близини језера Газиводе. Броји око 500 мештана од којих је скоро шездесеторо деце .Они су данас поносни на своје село и све је више оних који схватају важност Семирових добротворних акција.

"Сад нам је много уређеније село, лепше и кад год имам времена прикључим се брату Семиру да помогнем у свакој акцији", наглашава Алдин Дрековић из Весенића.

Своје ангажовање на уређењуживотне средине у свом селу Семир Чоловић је почео још као седамнаестогодишњи младић. Труд али ни новац који је зарађивао у једној фабрици није жалио за уређење свог села. Његово залагање подржали су ускскоро мештани, добри људи из околних места и дијаспоре.

“Помагао је и друга села, чишћење, рашчишћавање путева, чишћење после поплава и не знам шта. Свуда се нађе и свуд је активан и једноставно позитиван дечко", објашњава Џемаил Горуждић из Весенића.

“Нађемо га у седам сати понекад дођемо на посао, чисти асфалт, низ Весениће”, додаје Омеровић Фикрет.

“Да није Семир почео све би било исто, нико се не би јавио”, каже Јасмин Елесковић.

Семир каже да ово није крај. недостаје још расвета која би била постављена на четрдесетак бетонских стубова.

Весениће које су некада ружиле бројне депоније данас је уређено по узорима на , како каже Семир Чоловић, европска села па су у складу стим и натипис променили. Кажу, данас у село Весениће радо свраћају путници намерници, туристи и случајни пролазници да предахну и уживају у предивном погледу са видиковца који је такође идеја преточена у дело овог вредног младића.

"Све сам депоније попалио, заградио, убацио контејнере, корпе.15 укупно година сам ту за свој народ, као и што рекох да пођем од почетка - од пута од уређивања тог пута, постављање банкина мреже за одрон против камења, саобраћјни знакови , аутобуска стајалишта за децу то ни једно село сигурно нема у општини у Тутину. Свуд редом имамо контејнере, металне за више смеће, а имамо за мање смеће те пластичне канте поред пута на сваких сто метара. Као што сте видели даље идемо, за своје село уређивање гробља", Семир Чоловић, иницијатор уређења села Весениће.

Село Весениће налази се у близини језера Газиводе. Броји око 500 мештана од којих је скоро шездесеторо деце .Они су данас поносни на своје село и све је више оних који схватају важност Семирових добротворних акција.

"Сад нам је много уређеније село, лепше и кад год имам времена прикључим се брату Семиру да помогнем у свакој акцији", наглашава Алдин Дрековић из Весенића.

Своје ангажовање на уређењуживотне средине у свом селу Семир Чоловић је почео још као седамнаестогодишњи младић. Труд али ни новац који је зарађивао у једној фабрици није жалио за уређење свог села. Његово залагање подржали су ускскоро мештани, добри људи из околних места и дијаспоре.

“Помагао је и друга села, чишћење, рашчишћавање путева, чишћење после поплава и не знам шта. Свуда се нађе и свуд је активан и једноставно позитиван дечко", објашњава Џемаил Горуждић из Весенића.

“Нађемо га у седам сати понекад дођемо на посао, чисти асфалт, низ Весениће”, додаје Омеровић Фикрет.

“Да није Семир почео све би било исто, нико се не би јавио”, каже Јасмин Елесковић.

Семир каже да ово није крај. недостаје још расвета која би била постављена на четрдесетак бетонских стубова.