Видовдан - од епа до националног идентитета, како је постао Дан града Крушевца

Кроз историју коју су писали победници у зависности од идеологије Видовдан је део епске поезије или националног идентитета. Као држани празник установљен је 1889. На 500. годишњицу од боја на Косову. Централна прослава одржана је у Крушевцу. Када је монархија постала република са комунистичком партијом на челу симболи националног су избрисани. Славиле су се офанзиве, а на Видовдан тиховало.

"Свештеници који су остали, који нису стрељани наставили су храбро да се носе, односно да славе све празнике, па и Видовдан. 17 година касније Јосип Броз Тито дошао је у Крушевац и сви су били збуњени откуд сада Броз у Крушевцу, у цркви Лазарици. То је толико деловало изненађујуће. Дао је сигнал да треба другачије да се ради са црквом. Ја мислим да је за то заслужан Патријарх Герман“, каже хроничар Мирослав Богдановић.

Прометејске ватре на дан Светог Вида смело су упаљене у меморијалном комплексу Слободиште 1965. године, а свечаности остале упамћене по изузетним уметничким остварењима на отвореној сцени. На Видовдан 1971. Поводом 6 векова града постављен је споменик честитом кнезу. Милић од Мачве даривао је Обретење Лазарево , Србиновић у мозаику овековечио Моравску Србију.

"Настанак негативних дешавања у Хрватској Босни и Херцеговини, Македонији, та дешавања имала су одјек када је и Србија у питању, што се прелило и на Крушевац. Велики пројекти су постављени у школству, култури, у формирању националног поноса, јер је Видовдан, и светосавље такође , језик, писмо и неке етно особине представљају стуб српског национа и српске културе и српског идентитета“, каже Драган Рашковић из Завичајног друштва „Крушевац“.

Прославу је Централни комитет оценио националистичком. Председник општине Слободан Јовановић је преузео одговорност и поднео оставку. Непуних 20 година касније један културни догађај у оквиру Свечаности слободе пророчки ће наговестити промене друштвеног и национални систем.

"Када смо играли представу „Лазар велики кнез” 1989. извесни душебрижници су тада представу од 28. пребацили на 29, а 28. је изведена нека поезија слободе, тако мало ослањајући се на традиције ослободилачких ратова двадесетог века. Међутим десило се изненађење. Издајничко сунце је осветлило потпуно сценографију Несима Тахировића која је представљала средњовековну кулу и на тој сенци појавили су се крстови", прича редитељ Небојша Брадић.

У новом миленијуму Видовдан је поново државни празник, а Споменик косовским јунацима, баш као некада у време крунисаних глава место, одавања поште страдалима у ослободилачким ратовима.