Пожешки и ужички пољопривредници решили проблем одлагања амбалаже опасних хемијских средстава

Савремена конвенционална пољопривредна производња данас је незамислива без употребе разних хемијских средстава.

“Бавим се производњом малине, шљиве, јабуке и користе се те хемије што кажу колико стручњаци дозволе, препоруче”, каже Милун Милићевић воћар из ариљског краја.

“Долазе нам заштитари, по њиховим саветима радимо. Примењује се доста хемије. Мислим мора у данашње време, приморани смо на то, нажалост”, наводи Миленко Планојевић воћар из ариљског краја.

Али амбалажа од разних отрова најчешће се неадекватно одлаже. Од прошле године заједничким пројектом Фондације Ана и Владе Дивац, Форума цивилне акције и општине Пожега ариљски, пожешки и ужички пољопривредници имају адекватно решење тог проблема.

“Прва акција ове врсте у овом округу и сваки почетак је тежак. Прошле године је било мање прикупљеног отпада, ове године ће бити више. Тако да негде корак по корак, доћи ћемо до промена”, сматра Ђорђе Перишић из Фондације Ана и Владе Дивац.

“Имамо добар одзив сад од одређених пољопривредних апотека и хладњача, где у току године и одређене месне заједнице, на нивоу ове три или четири општине, где ће у току године моћи они да донесу тај отпад, значи да га не чувају негде”, каже Емина Антић из Форума цивилне акције Пожега.

Најчешће заврши на дивљим депонијама, а неодговорни појединци нису свесни колико тако угрожавају и сопствено здравље.

“Стављали смо табле, за то ништа не помаже. И даље се баца. Сад видимо да је мање, макар ми што донесемо у џаковима ове боце, не иду у воду и на дивље депоније”, каже Веселин Јездић председник Месне заједнице Отањ.

“Наше предузеће неће имати финансијске трошкове које би иначе имало приликом одлагања оваквог типа отпада. А на други начин смо подржали акцију, пошто као и у свим сферама послујемо као одрживо предузеће и настојимо да сачувамо животну средину, што нам је и главни циљ”, каже Иван Станисављевић шеф расадника ЈП “Србијашуме” Пожега.

“Ова пластична амбалажа се углавном пали. То је много штетно за здравље свих нас. Ето, а ваља сваког од малих ногу показати му добар пример, на неки прави начин, како се са тим отпадом ваља управљати”, сматра Србољуб Матовић из Миросаљаца.

“То загађује дрвеће, а без дрвећа не можемо да живимо уопште”, каже Вук Матовић из Миросаљаца.

Неодговорни појединци смеће бацају у врзину сматрајући да ће се разградити само од себе. Међутим, пластичној кеси потребно је 240 година, док за пластични предмет тај процес у природи може трајати миленијум.