У Иванову се надметали хармоникаши из земље и региона

Колико се у нашој земљи воли хармоника види се по томе што из године у годину долази све више младих да се такмичи у Иванову, а жири каже да је и њихов таленат несумњив. То је инструмент који се свира свуда у свету, који изазива јаке емоције код слушалаца, понекад тужне, као кад се свира севдах, али чешће веселе, уз многобројна кола.

“Пре 4 године сам почео да учим хармонику код мог професора Саше Стојановића, а заволео сам је тако што мој тата свира, па сам од њега учио занат”, каже хармоникаш Милош Јовановић.

“Свираћу „Чобаницу“, Кемишево коло, Дунавку коло и Кекино коло. Највише волим народну музику”, каже Марко Миљковић, хармоникаш.

“Волео бих да свирам у неком оркестру, можда Народни оркестар, ако буде прилике”, наводи хармоникаш Страхиња Радоњић.

Организатор такмичења је Дом културе из Иванова.

“Ми из године у годину имамо јако велику одговорност што се тиче самог фестивала. Сваке године се деца толико припремају и долазе да добију награде, па се ми јако фокусирамо и добро припремимо што се тиче пропозиција”, наводи Марко Гуран, директор Дома културе Иваново.

Оно што недостаје у нашој земљи је академско образовање за хармоникаше.

“Нама фали само то, тај одсек, и све ово што долази овде, то би се обликовало преко школе, јер има страховитих талената. Они кад достигну један ниво, не знају шта да раде”, сматра Љубиша Павковић, председник жирија.

Млади музичари у Иванову показали су жељу за знањем и усмерењем у каријери, па ће можда у наредном периоду добити прилику да се школују и на нашој Академији.