Девојчица из Лебана донирала косу

Иако нема још пуних шест година Мина Јовић закорачила је на пут хуманости. Само прати своју маму која сматра да када се истински жели није тешко бити човек. Да би помогла болесној деци Мина је одсекла косу.

Навикла се лако на нову фризуру и сазнање да је учинила добро дело. Шестогодишња Мина, девојчица је великог срца. Своју косу даривала је болесној деци.

“Ошишала сам се и поклонила деци која немају косу”, каже Мина Јовић из Лебана и додаје да јој није било жао да одсече косу и да је срећна што је неком помогла.

Водиља је мама која племенитошћу и саосећајношћу напаја и млађег Павла. Доброта нам је дата рођењем, каже тридесетчетворогодишња Јелена, хоћемо ли кренути тим путем одређује васпитање.

“Децу, пре свега, васпитавамо у вери и у православљу и ако је Бог нама дао избор да будемо добри или лоши ми се крећемо тим бољим путем. Прво их учим захвалности, ја им пустим децу широм света која немају, децу која се боре са разним изазовима да схвате од малена да постоји другачија стварност”, каже Јелена Стошић Јовић, Минина мама.

Хуманитарним радом бавила се још као студент Учитељског факултета у Врању. Ни данас сиромашну децу не оставља без поклона за празнике. Најбољи студент нишког Универзитета, добитник Константинове стипендије, за који дан доктор наука верује у добро иако до катедре и рада са децом не може читаву деценију. Окренула се научним радовима. Стигла је до Русије и престижних педагошких часописа.

“Толико сам улагала у себе и толико сам се трудила да знање да знање исплива на површуну и онда стане, седате кући или чекате да позову на замену”, наводи Јелена Стошић Јовић.

Ипак вера је не напушта. Не чуди што Мина има само једну жељу за децу широм света: “Осмех на лицу, осмех на лицу.

Из посвећености, стрпљења, непрекидног рада и породичне топлине неминовно израста добар човек. Мина и Павле то ће сигрно постати, а то и јесте највреднији успех.