Може ли се сачувати аграрна производња од суша, поплава и климатских промена

За само неколико дана прошле недеље температуре у Србији варирале су од чак 35 до 10 степени. Било је јаког сунца, али и олуја, пљускова и града, који су оштетили усеве и имовину. На Међународни дан борбе против суша и поплава потражили смо одговор на питање - како сачувати пољопривредну производњу већ угрожену климатским променама.

Штета на пољопривредним усевима, највећа је од суше. Искуство које нам доноси губитке, требало би да узмемо у обзир, јер у наредним годинама следи додатни раст температура.

“У наредних 100 година, 52 године ће бити сушне на овом подручију Балкана, Србије, бивше еx Југославије, од десет година, последњих пет су биле сушне, значи половина, штете од суша у последњој деценији у Србији су биле седам и по милијарди долара, када бисмо новац само од штета у једној години уложили у наводњавање ми бисмо избегли све те што имамо проблеме”, каже Бранислав Гулан, аграрни аналитичар.

Званични подаци говоре да се наводњава мали проценат обрадивих површина.

“Немамо воде у рекама, немамо воде у пољима, немамо воде да би могли да наводњавамо и да имамо веће приносе две, три жетве, воде нема због тога што Дунав- Тиса-Дунав, не функционише, јер податак је да смо прошле године само 47 И по хиљада хектара наводњавали, а то је 1,4 одсто обрадивих пољопривредних површина које по најновијим проценама имамо, то је три милиона сто и нешто хиљада хектара”, додаје Гулан.

У случају сувишних вода, каже да да је у Србији од 2014. до данас, годишње плавило 14 хиљада хектара.

“Оне утичу на смањење приноса, али од града су велике штете, град ће смањити воћарску производњу значајно, смањиће производју малина, иначе је смањена производја у овој години, на тридесетак хиљада тона, пре десетак година је била осамдесетак хиљада тона” објашњава Галан додајући даје најновији податак који још није ни објављен у јавности, да смо само за 4 месеца ове године, извезли свега пољопривредних производа у вредности од 411, први пут имамо већи увоз од извоза и да би требало да извозимо око 5 милијарди, а ово ако помножимо са четири месеца, неће бити ни три милијарде долара извоза.

Решење се, како објашњава, не налази у Зеленој агенди, већ у научним институтима.

“Ми имамо нашу науку која треба да произведе културе, понуди пољопривредним произвођачима код раније сетве и раније жетве и раније производње, ту се решава део пољопривредне производње, то зависи од новосадског пољопривредног института и од института у земуну, они су понудили већ око 2.000 култура разних које ће раније да доспевају и то, решења имамо, али је на политици да то предложи и подржи да би се то спровело у пракси, додаје Гулан.

Трошкови производње су такође повећани, а то се, каже, огледа најбоље у цени пшенице. Прошлогодишња од 33 динара била је довољна да покрије трошкове производње. Док се ове године очекује мањи принос, самим тим и већи трошкови.