Лесковац: Део заоставштине историчара Сергија Димитријевића дар Народном музеју

Како сакрити срећу кад је у рукама право благо о српском Манчестеру. Једно од најнапреднијих трговачких и индустријских места некадашње земље било је много више од привредног чуда. Откривају то часописи, ђачки напредак из 1905, фабрички каталози, позоришне игре Сретена Динића, водичи кроз живот које је Лесковчанка Босиљка Костић писала женама.

„Те књиге вам говоре и о духу Лесковца, о размишљањима тих људи, о размишљањима тадашњег друштва и мушкараца и жена и онда видите да је Лесковац био један жив, веома жив град не само привредно него и културно и духовно, и заузимао је веома важно место на мапи у Краљевини Југославији", наводи Небојша Димитријевић, директор Народног музеја у Лесковцу.

Тек делић заоставштине историографа Сергија Димитријевића намењених лесковачком Народном музеју је прелистан. Међу вредним насловима књига о Београду којом је 1894. године награђен ученик лесковачке ниже гимназије Урош Спирић. Посебна прича су часописи.

„Лесковачки привредник, Лесковачки гласник, Недељне новине, Зоља, Ђачки напредак. Мене је највише одушевила Ревија која је излазила у боји у Лесковцу и онда ви видите да тридесетих година у Лесковцу се читало о најновијој моди у Паризу, у Њујорку, расправља се о фашистичкој Шпанији, о проблемима у Кини се расправља, једноставно на том нивоу су се водили разговори", наставља Небојша Димитријевић.

Део вредног дара који је стигао од Сергијевог сина Милана Димитријевића познатог српског астронома су и фотографије. Камо среће да су лесковачки кустоси имали ову грађу пре десетак година када је припремана изложба о златном добу Лесковца.

„Сад нам се нуди шанса не само за мноштво нових података већ и да старе податке, дакле изворе старих података сагледамо и са неке друге стране", истиче Небојша Димитријевић, директор Народног музеја у Лесковцу.

Предстоји пуно посла. Завршница ће бити дигитализација како би заинтересованима за историју и дух старог Лесковца било доступно широм света.