Јединствени антиратни споменик на брду изнад Димитровграда 139 година подсећа на бесмисао рата

У борби на супротним странама, а у смрти заједно - Срби и Бугари. Због тога је „Паметник" више од споменика. Он је симбол бесмисла рата, а иницијативу за подизање покренуо је бугарски пуковник Иван Пачев. Споменик је саграђен 1911. године прилозима грађана Цариброда, а ту су посмртни остаци 49 српских и 58 бугарских војника. Од тада бивши непријатељи пркосе поделама и шаљу опомене и поруке.

“Да будуће генерације могу да схвате сву погибељност, поготову таквих малих ратова, у принципу малих држава, које су у једном моменту, какав је српско-бугарски рат, ангажовале сво своје становништво, врхунске интелектуалце, врхунске књижевнике, све могуће лекаре и послали их да гину за неко брдо 678 метара надморске висине и 300 метара изнад Цариброда”, сматра Слободан Алексић, новинар и публициста.

Битка на Нешковом вису остала је упамћена и по великом јунаштву српског капетана Михаила Катанића.

“Да би спасао пуковску заставу, скочио је у непријатељски ров, убио неколико бугарских војника, посечан је сабљом, међутим Бугари га нису убили, него су га транспортовали до Димитровграда, касније послели на лечење у Софију, где га је обишао тадашњи главнокомандујућу кнез Александар Батемберг”, наводи Слободан Алексић.

Две године касније мајор Катанић умире, а његову сахрану описује Бранислав Нушић у песми „Два раба". Због критике власти Нушић је осуђен на две године затвора. Занимљиво је да су у српско-бугарском рату из 1885. године, на супротним странама, учествовала два велика писца - српски Бранислав Нушић и бугарски Иван Вазов. Бесмисао сукоба Нушић описује у „Приповеткама једног каплара".

“У тим причама он заиста успева да прикаже шта је рат, једна велика несрећа, један велики ужас коме је он сведочио и он је написао једно сведочанство које је изузетно, које је дирљиво”, каже Ратко Ставров, професор српског језика и књижевности.

Иван Вазов оставио је збирку дирљивх песама и записа.

"Скупе су победничке ловорике сада. Свако радовање у срце ми страдало још дубље нож набада", гласе стихови из песме Ивана Вазова.

“Он то пише нећу рећи хладно, али пише помало дистанцирано и онда ви видите можда чак и објективније шта се дешава и онда је утолико можда и страшније него код Нушића”, каже Ратко Ставров, професор српског језика и књижевности.

Паметник на бугарском и старословенском значи споменик, али асоцира и на памјат, односно, славу или једноставно на памет.