Како је настао рециклирани рај на Сави

Без грађевинске струке и заната, уз много маште, труда и приручног алата, за пензионисаног кореграфа, све је било попут игре у фолклору, добра идеја и синхронизован рад. Почело је са 4 греде, три штафне и неколико палета и за само два три дана две врбе на обали Саве спојила је платформа.

“Материјал све са депоније, сајла са депоније, ево видите овај прозор, то је било на депонији, ставили две шарке направили једну кукицу и то је то. И ово све остало је са депоније, 80 одсто материјала ролетни, дашчица, летвица и дошли смо до овог природног раја”, наводи Миливоје Трајковић, из Кленка.

Са депоније стигла и ограда, а сплав направљен код куће у Кленку до платформме је Савом уместо весла допловио помоћу лопата. За Мићу и Педју идеје су у складу са природом, а обала реке протеклих 6 година њихов је други дом.

“Све нам је скоро дошло Савом, сем ексера и тако неких ствари што је морало да се купи, све нам је само долазило, само идеја мало ово, мало оно сваки дан. Милина за душу за све”, наводи Предраг Божић из Кленка.

Труд се уз реку не мери, сваки рад опушта, а од отпада уз кућице и скакаоница, лијана, печењара.

“Ручак овде не може да загори, јесте примитивно али најбољи шпорет, шпорет роштиљ, кров је од црепа који је Мића доносио уз пут у једној корпици пластичној на бициклу и све што се овде види црепа то је Мића на бициклу довезао сам”, каже Марија Божић из Кленка.

“Пун погодак, остварен циљ, остварена жеља и идеја са мојим пријатељима и стварно овде уживамо, сваки дан није то тешко доћи овде два километра, напунити батерије вратити се кући, чак овде некад и преспавамо јер имамо и кревете али без струје, струју и бетон имамо код куће овде је све природно”, каже Миливоје Мића Трајковић из Кленка.

Природи би Мића додао још само пумпу за воду, да на бициклу не довози балоне. Све друго има, има и тему за нову књигу. На платформи каже и кад ћутиш - речи теку саме.