У Шапцу - успомене на некадашње игре и играчке

Фиксни телефони су имали бројчаник, тв пријемници антену и миље, а већина грамофона, плоче Здравка Чолића.

“Цела поставка је подељена у неколико сегмената и сваки је одговарао одређеном животном периоду, од рођења, преко школске клупе, првог летовања до дневне собе у којој се ја тренутно налазим”, наводи Кристина Алексић, из Библиотеке шабачке. „Покушали смо да је реконструишемо кроз фотографије, али делом и сећања и морам да кажем да су сви предмети изазвали изузетно велику пажњу, посебно телевизор који је из 1960. године, затим антена. Мало старије генерације су се сетиле тог чувеног снега, који се појављује увек у тренуцима када је пенал на фудбалској утакмици, или када је кључна сцена у Династији”, додаје Кристина.

Крпењача, ластиш, лук и стрела, лексикон и споменар, били су део игара које смо волели и времена које се чува у срцу као највећа драгоценост.

“Када смо се гледали у очи и када, иако нисмо били онлајн, били присутни у животима једни других. Када, иако нисмо сви све имали, свако је имао све, јер смо знали да делимо. Када смо неког најспретнијег и највештијег међу нама бирали да бере тек заруделе трешње и кајсије, а онда смо их у сласт јели. Када су наши родитељи радили од 6 до 2 или од 7 до 3, када смо имали заједничке ручкове и вечере, уживали у шетњама, у трчању. Изложба има за циљ да свако од нас у холу Библиотеке шабачке, нађе неку своју успомену”, истакла је Јелена Подгорац Јовановић, директорка Библиотеке шабачке.

Аутори изложбе су библиотекари. Поред личних предмета су и експонати из Народног музеја, а испод њих и по неки шаљив коментар. На кувару из 1939. године који је једна Шапчанка добила од свекрве, остало је записано - Хвала јој, али није требало.