Научници пронашли више од стотину животињских врста у Ресавској пећини
Трогодишња теренска истраживања фауне Ресавске пећине, која је спровео Биолошки факултет Универзитета у Београду, показала су изузетну разноврсност животињског света. Резултати су објављени у водећим светским часописима, а закључак је да туристичке посете не утичу негативно на разноликост и бројност живог света у пећини.
Ресавска пећина врви од живота. На први поглед не би се рекло да на константних 7 степени дубоко под земљом живи чак 150 животињских врста, највише инсеката. Пећина је дом и за у свету јединственог трчуљка - Дувалиус петровици који је име добио по спелеологу Др Јовану Петровићу првом истраживачу пећине.
„Можемо га сматрати стеноендемитом ове пећине, односно осим Ресавске пећине нигде се више не налази у свету, а с друге стране он се не налази у целом спелеолошком објекту већ само у две до три дворане и то на уско локализованим местима", каже Срећко Ћурчић, професор на Биолошком факултету у Београду.
Ресавска пећина предњачи у Србији по броју инсеката.
"Могу да кажем да смо врло изненађени резултатима тако да смо током ове године објавили један научни рад где смо сумирали наше резултате и можемо да констратујемо да у пећини тренутно живи 107 врста зглавкара, наравно тај број још увек није укупан", наводи Никола Весовић, научни сарадник Биолошког факултета.
Јединствени споменик природе Ресавску пећину годишње посети око 60 хиљада туриста. То не ремети микроклиму јер је за посетиоце отворен тек пети део од укупне дужине спелеолошког бисера Европе. И расвета је прилагођена биљном свету тако да не подиже температуру и не ремети осетљив екосистем.
„Сви они организми који су живели пре 50 година када је пећина отворена живе и данас тако да ништа се није променило и нико од посетилаца није нарушио живи свет у пећини", каже Ана Богдановић, директорка ЈП „Ресавска пећина".
Слепи мишеви такође су редовни становници пећине, али и 27 врста пауколиких животиња, 11 врста стонога, три врсте ракова. Процене су да је разноликост фауне Ресавске пећине чак и већа и да за биологе не би било изненађење откривање неке потпуно нове врсте.
Коментари