Шта отежава продају јагода?

У Србији се на 10.000 хектара годишње произведе између 35.000 и 40.000 тона јагода. Ове године берба је почела раније, што отежава пласма робе, посебно на инострано тржиште, а ниска откупна цена од 100 динара доводи у питање исплативост производње.

На крушевачке пијаце после увозних стигле су и домаће јагоде и то углавном из варваринског краја где ова производња има вишедеценијску традицију. На плантажи породице Матић, берба увелико траје.

“Јагоду имам на хектар и 85 ари. Година јесте поранила за 3 недеље у односу на прошлу годину. Род није лош, биће негде између 20 и 25 тона по хектару. Проблем су радници, пласма тренутно нема, ништа загарантовано, дајемо накупцима”, каже Борјан Матићи села Варварин.

Због топле зиме род је негде мањи, али то не забрињава произвођаче колико чињеница да рано пристигле јагоде немају коме да продају.

“Берба је почела пре 4,5 дана и кренуло се са неком ценом од 250 динара и за 5,7 дана је дошла до неких 200 сад и 180. Смањио се број откупљивача.Тај рат између Русије и Украјине је пореметио пре свега транспорт. Ту настају велики трошкови и касни транспорт, јер сва та наша производња је била усмерена ка Русији, сада отежано иде”, објашњава Зоран Бранковић из општинске управе Варварин.

Производња је јако скупа и неизвесна.

“Јагода се више не ради као некада у двогодишњем и трогодишњем циклусу, него се ради као повртарска култура сваке година се сади нова значи улагања су и за системе за наводњавање, за фолије, нов садни материјал је јако скупо. Култура која изискује много рада, поготову око бербе, тако да је цена од 180, 200 динара јако ниска”, сматра Момир Недић, саветодавац ПССС Крушевац.

“Уколико видимо да има ту исплативости и да има због чега ми да радимо, да се исплати тај наш рад и труд планирамо, уколико видимо да нема ништа нико од нас не планира да се задржава на овоме“, каже Матеј Матић, произвођач.

У Темнићком крају, масовна берба, углавном конзумних јагода, које се гаје на 200 хектара, очекује се око 10. маја.