Музеј рукомета у Сечњу

Више од 5 деценија је у рукомету. Каријеру голмана, тренера, али и историју овог спорта у Сечњу Миленко Милићевић је сместио у свој музеј. Највреднији експонати су везани за овдашњи РК Херцеговина, који је седамдесетих прошлог века, био међу 20 клубова у СФРЈ.

"Сечањ у то време није имао цркву, али је рукомет недељом у десет била светиња. Ко год нема успомена и сећања, нема напретка", каже Миленко Милићевић, оснивач рукометног музеја.

У Сечњу је каријеру почело 5 репрезентативаца и 18 прволигашких играча. Све то без своје хале спортова.

"Ова општина увек заслужује у да имају једно посебно место, можда и веће од овог малог, али толико симпатичног музеја где би стале све те збирке спортиста из овог подручја", наводи Никола Божовић, новинар.

Вељко Чалија, бивши тренер РК Херцеговина истиче да су они одступали од онога уобичајеног школског рукомета. “Имали смо свој стил игре и зато смо незгодни били за све противнике у Србији", истиче.

Још увек се најбољи сечањски рукометаши сећају утакмице са Црвеном Звездом у полуфиналу купа 1974. То је био повод окупљања генерације из које је највеће успехе постигао Момир Рнић. Сечањ је тада имао три хиљаде становника, а мало ко није био уз свој клуб.

"У Сечњу су остале само бабе, деде и мала деца. Само они који нису могли да ходају практично, све друго је било у Београду у дворани Шумице. прошао сам, пропутовао сам цео свет, освојио све то што сам освојио, али ово је једна од најлепших успомена", наглашава Момир Рнић, освајач две медаље на Олимпијским играма.

Поводом годишњице од највећег успеха Херцеговине, учесницима полуфинала купа Југославије Општина Сечањ је уручила признања.