Четврт века потраге и надања

Елена је  допутовала на позив Комисије за нестала лица Владе Србије због ДНК анализе, јер постоји могућност да се посмртни остаци њеног брата налазе у мртвачници у Приштини. Боравак у Србији искористила је да  се упозна са  детаљима о стратешкој битки која је трајала 67 дана и однела 108 живота. Њен брат   је током НАТО бомбардовања дошао  са неколико стотина руских добровољаца,учествовао  у тешким биткама на Проклетијама,у ширем рејону карауле Кошаре, где је  највероватније погинуо 19. Маја 1999. Године у окршају са припадницима ОВК.

,,Када је полазио у Србију , рекао нам је да иде у редовну војску. Ми смо у то поверовали. Касније је на руској телевизији објављен снимак  којим је приказано да су припадници ОВК нашли његово тело са документима и тада смо сазнали истину”, присећа се Елена Глебовна Булах, сестра руског добровољца, надајућићи се да ће путем ДНК анализе наћи брата.

"Ако не успем сада, нећу одустати од потраге“, додаје Елена.
„Очигледно није речено овде, а то је  да је он у писму када је стигао половином априла  из Пећи послао и дословце  рекао и написао  како ће погинути за Србију и ако погине да  заувек остане у Србији. И сада ја апелујем на градоначелника Крушевца   , на  одредјену структуру локалне власти ,  на Златибору , у Рашки да  надјемо могућност када се породица изјасни о томе , а највероватније ће се изјаснити  да  посветимо један меморијал  том јунаку  који је погинуо за Србију , оставио срце, оставио живот.“ каже Љубинко Ђурковић, пуковник у пензији, командант другог батаљона 125. Моторизоване бригаде Приштинског корпуса.

Елена је положила венац на спомен обележје Браниоцима отаџбине у комплексу некадашње касарне Расина и упалила свеће недалеко од спомен плоче страдалим борцима на којој је урезано име њеног брата Виталија Булаха.