Студеница: Фрескама Богородичине цркве враћен првобитни изглед

Црква Ваведења Пресвете Богородице изграђена је 1196. године, а осликана неколико година касније када су браћа Стефан Првовенчани и Свети Сава, пренели мошти оца Стефана Немање из Хиландара у цркву његовог вечног починка у Студеницу.

„Ми о том осликавању имамо писано сведочанство које је Свети Сава наложио да се испише испод куполе велике наше цркве. Ту он набраја основне податке о манастиру. Ко је ктитор. У којим околностима је манастир подигнут и набраја на крају синове Немањине који су га завршили”, наводи архимандрит Тихон, игуман манастира Студеница.

То је уједно и први ктиторски натпис на ћирилици у српским црквама. Слова су исписана златом. Од злата су и звезде на монументалној фресци Распеће Христово и ореолима светаца. Чак и везени детаљи на одеждама. Сувим златом плаћен је и полудраги камен, лапис лазули од којег се добијала препознатљива византијско плава боја.

„Најстарији слој живописа се датира из 1208-1209 године. Међутим ту је присутно и сликарство из 16. века, тачније 1568. година. Тако да су делови тог живописа пред нама. Из два периода рестаурастори у протеклом периоду су сређивали и покушали да му врате првобитни сјај”, објашњава Срна Ранчић, из музеј Српске православне цркве.

Најзахтевнији радови сликара конзерватора из Републичког Завода за заштиту споменика били су на фресци Успења Богородице.

„То злато тада је било другачије. Данас све може да се замени златним јелте пигментом. Златним акрилом. Али златни листићи су такође незамењиви”, истиче Емилија Поповић, фрескосликарка.

Фреска Распеће Христово поново заокупља пажњу стручне јавности јер је на насловној страни књиге о Византијској уметности у издању престижне Сорбоне.