Међународни дан деце улице: Где се у Нишу могу склонити - деца улице

Виђамо их скоро сваког дана, у парковима, у кафићима, на улицама. Сусрећу се са љубазношћу, али и са увредама.

“Стварно мислим да су то деца и посао који је изнуђен од неког”, каже наша саговорница. Друга додаје: „Ја сам рођена у Нишу и мислим да тога раније није било. Који је разлог томе ја не знам, али мислим да би их требало склонити са улице требало би да се некако збрину”.

Центар за социјални рад заједно са полицијом ради на терену, али се углавном све завршава са прекршајним пријавама. Претпоставке да веће групе деце организовано долазе из других градова, тешко су доказиве.

Извођење деце на улицу да просе или раде је законом кажњиво. Принудно просјачење је кривично дело, а према закону то је један вид трговине људима.

У Нишу деца која дане проводе на улицама имају место где могу да се склоне. Њих 40-торо узраста 5 до 15 година, овде је пронашло делић правог детињства.

“Код нас могу да се играју на компјутерима и да уче на компјутерима, такође да уче разне ствари, притом не мислим заиста на српски математику и познавање природе него на разне ствари, од гледања на сат, дана у недељи, месеци у години, везивање пертли, до играња пластелином, рад воденим бојама”, рекла нам је Татјана Николић, из Дневног центра за децу.

Сара Плазинић, из истог центра, истиче: „Генерацијски се то заправо преноси и друштво доприноси том проблему јер временом почну да прихватају да је то њихова улога у друштву, а није, али онда како више времена проводе у игри, у учењу, кад им се отворе неке нове могућности онда почну да схватају да и они могу да раде нешто друго, да улица није једина опција”.

Свака помоћ је добродошла да би се наставио пројекат који је трајао 7 месеци. Први корак да се деца трајно склоне са улице је образовање, па као највећи успех истичу да се двоје деце у међуремену уписало у школу, а још троје чека наредну школску годину.