Како су две ученице полицијске школе спасле живот једном Новосађанину

Многи пролазници су се скаменили пред призором мушкарца који није показивао знаке живота, али две будуће полицајке нису оклевале, када су чули позив у помоћ.

„Човек је лежао у бесвесном стању, провериле смо да ли има свест, пулс, дисање. Није имао ништа од тога. Пар дана смо пре тога учили овде реанимацију, код наше докторке Виде", наводи Александра Радосављевић, полазница Центра за полицијску обуку.

Тамара Бањац, такође полазница Центра даље објашњава: „Током прве реанимације успеле смо лицу, након осамнаесте масаже срца, да вратимо дисање и пулс. На жалост лице је поново изгубило свест, дисање и пулс након чега смо одрадили другу масажу срца, која је ишла до самог краја, односно до тридесетог понављања.”

Храбре будуће полицајке, обе пореклом са Косова и Метохије, ове вештине уче заједно са још 1300 полазника школе у Сремској Каменици.

„Задатак наших полазника је да на професионалан и хуман начин помажу и служе грађанима Републике Србије, што су полазнице нашег центра својим личним примером и показале. Код полазника посебно развијамо емпатију према грађанима и колегама који ће им бити неопходни у њиховом даљем раду", истиче Лазар Папић, шеф одсека за менторски рад, мајор полиције.

Вештину и брзу реакцију савладавају у разним областима на обуци, али храброст се не учи.

„Радиле смо оно што смо научиле овде, чему нас и уче овде. Да пружамо помоћ људима, ту смо за наше грађане. Нисмо имале трему у том тренутку, знале смо шта радимо", наглашава Александра Радосављевић.

Тамара Бањац каже да није било ни времена да размишљају о страху: “Било је јако пуно људи који су нас посматрали и доста коментара, али то нас ни мало није омело у томе што смо нас две одлучиле да урадимо."

Одржале су јавни час присутним грађанима, али су и пример својим колегама из строја, да уз вештине треба имати и велико срце. Многи полазници Центра то већ знају, јер сваке године учествују у хуманитарним акцијама. За два дана, њих чак 300 даће добровољно крв.