Прокупље: Посао ветеринара, некад и сад
Посао ветеринара је изазовно занимање јер мора невербално да протумачи шта је болесној животињи. Некада је ветеринар на селу углавном бринуо о здрављу стоке. Данас махом лече кућне љубимце. Зашто је то тако?
Ветеринар Бранко Петровић и после двадесетпет година стажа у струци остао је веран раду на терену, по топличким селима, где углавном води бригу о здрављу крупних грла стоке која су још увек значајан извор прихода све мањег броја домаћинстава у подјастребачком крају.
"Ветеринар сада и пре мислим да не може да се пореди због тога што је број животиња са којима ми радимо неупоредиво мањи него рецимо пре само десет година", наводи Бранко Петровић, доктор ветеринарске медицине.
У десет подјастребачких села за разлику од некада када је било на стотине грла крупне стоке, како мештани кажу, домаћинства са више од десетак могу се набројати на прстима једне руке.
"Колико ја знам у ових десет села нема деведесет грла стоке, поготово у подјастребачким селима, Горња Речица три куће чувају стоку, у селу Баботинац једна кућа чува стоку", рекао је Горан Митровић, из Пашинца. Додаје да је у свим овим селима смањен сточни фонд на минимум.
Ветеринар је некад био најважнија личност која обилази село, а уз њега и ветеринарски техничари који су припремали животиње и радили једноставније интервенције. Сада ветеринар Бранко оба посла ради сам.
"Право је питање како један ветеринар са завршеним Ветеринарским факултетом који је јако тежак, коначно и скуп, може уопште да опстане на терену и како уопште може бити неко мотивисан да буде млад ветеринар да дође да ради овај исти посао", истиче Бранко Петровић, доктор ветеринарске медицине.
У очекивању неких бољих времена за сточарску производњу ветеринар је, ипак још увек, неко кога овдашњи домаћини дочекују са пуно поштовања.
Коментари