Неуронаука: Јавни час у Првој крагујевачкој гимназији

Ради брже од Формуле 1 и суперкомпјутера, у тренутку обавља милион операција, његова електрична активност јединствена је код сваког човека и довољна да напаја сијалицу. Мозак - командни центар људског организма. Како ради - крагујевачки средњошколци уче кроз експерименте из неуронаке.

“Циљ ове активности јесте да заправо демократизујемо неуронауку, да је популаризујемо, да показемо ученицима како свако може да буде неуронаучник, зато што су нама потребнии инжењери, програмери, биолози, лекари”, каже др Марјана Бркић, из Центра за промоцију науке, Група за образовање.

Процењује се да свака пета особа пати од неког неуролошког поремећаја, а осим у медицини, сазнања о можданој активности драгоцена су и у роботици.

“Изучавају се сигнали, односно нерви, нервни импулси, акциони потенцијали проучавају се и мишићи, рад мишића”, наводи Стефана Будимировић, из Компаније "Бекјард брејнс".

“Мене лично овде занима протетика, то ми се чини јако занимљива област и чини ми се да ће ово доста да помогне људима који су изгубили руке, ноге...”, истиче Гаврило Недић, ученик Прве крагујевачке гимназије.

У књизи Грега Гејџа је 50-ак неуронаучних експеримената, који се, уз одговарајућу опрему, изводе у средњим школама.

“Не само у настави биологије, него у настави физике, електронике, односно информатике”, каже Славица Марковић, директорка Прве крагујевачке гимназије.

Ово занимљиво упознавање неуронауке кроз експерименте, резултат је рада америчких и српских студената. Спроводиће се у свим мејкерс лабовима - школама будућности у Србији.

„Сада их је 14, а до краја године имаћемо 30-ак мејкерс лабова. Драго ми је да можемо да учествујемо у ширењу и промоцији знања и ове врсте учења”, наглашава Филип Бикман, шеф канцеларије за културу, образовање и медије Амбасаде САД у Србији.

Захваљујући том иноватином и мултидисциплинарном учењу, средњошколци се припремају за изазове модерног доба. А, рад мозга и даље је највећа мистерија за истраживаче.