Ниш: Које мере су на располагању ЦЗСР и школама у случају насиља

У школама се, када је ученик насилан, предузимају мере како би и он сам схватио свој поступак и променио понашање. У случајевима када малолетник понавља насилничко понашање, кажу, најпре се траже узроци, који су, не ретко, у породичним односима и васпитању. Тада се ради са читавом породицом.

“Тај рад је дуготрајан, нема одмах видљивих резултата, али се очекује да ако проценимо да је породица напредовала и да смо у оквиру саветодавног и терапијског рада са њима добили неки резултат, очекујемо да ће и дете мењати своје облике понашања”, каже Маја Стојановић, из Саветовалишта за породицу Центра за социјални рад у Нишу.

“Уколико не доведе до промене понашања и насилни обрасци постану хетероагресивни, чак до угрожавања безбедности самог детета које испољава насилничко понашање и осталих у окружењу, то су заправо околности у којима се предузимају тако најрадикалније мере”, наводи педагог Милан Миленовић, из Тима за заштиту од насиља у породици Центра за социјални рад у Нишу.

А најрадикалнија мера је измештање детета из биолошке породице. Одлуку о томе доноси Суд уз процену Центра за социјални рад. Пре тога, у рад са дететом укључује се не само породица већ и органи старатељства и школа која појачава васпитни рад.

“Радимо кроз тим, уз сарадњу са спољашњом мрежом, и тек онда даје резултате. У последње време резултат и добра пракса показала се и примена Правилника о друштвено корисном раду, па се и на тај начин сналазимо, боримо, али највише кроз сарадњу са родитељима”, истиче Тијана Ранђеловић, директор ОШ „Бранко Милковић" Ниш.

Струка каже да сав тај рад често даје ефекте, јер се свако понашање учи, па како је научено насилно, тако се може научити и ненасилно понашање уз одговарајуће третмане било у биолошкој породици или другој средини. Сви ипак истичу да је много значајнији и делотворнији рад на превенцији насиља.