Век од рођењa Чкаље - како је клинац који забавља комшилук постао највећи српски комичар

Рођен је на Светски дан шале, 1. априла 1924. године. Још у раном детињству исказао је таленат да комшије у Балшићевој улици подно Лазаревог града добро забави.

"Сећам се као клинац, ту је била кућа, чаршав и он ту изводи представе и засмејава нас", каже комшија Драгутин Атанасковић.

Прве улоге добијао је као гимназијалац од разредног старешине и управника Аматерског позоришта Боре Михаиловића. У Београд је отишао после рата да студира ветерину, али је убрзо себе пронашао у драмском студију Радио Београда. Остало је историја - серије и филмови по којима се и данас памти.

"Тандем Паја и Јаре са великим Павлом Вујсићем свакако је нешто што ће се преносити са колена на колено", наводи Бранислав Алексић, студент глуме из Бања Луке.

"То што је био Крушевљанин, што је био врхунски, најпознатији глумац старе Југославије, утицало је и на многе генерације које су дошле после њега да покушају и да успеју да се баве тим послом", сматра Бранислав Недић, управник Крушевачког позоришта.

За живота Крушевљани су му остали дужни. Умро је 20. октобра 2003. Тек две године касније његове комшије Балшићевци поставили су спомен-плочу на месту где је рођен. На Тргу глумаца у прозору сећања су његов лик и биста. Основано је аматерско позориште Чкаља.

"Ово је само круна досадашњег неговања тог лика и дела и стваралаштва нашег највећег комичара и једног од највећих глумаца генерално на овим просторима", наводи Иван Богићевић из позоришта "Чкаља”.

"Што се тиче односа Крушевљана и Чкаље, ја волим да мислим да смо ми напокон успели да помиримо та два антипода, нажалост и да сада први пут имамо прилику да отворимо тај пријатељски однос између Крушевца и Чкаље", каже Зоран Кованџић из позоришта "Чкаља".

Поводом стогодишњице од рођења једног од најпознатијих Крушевљана организован је први Међународни фестивал академских представа "Чкаљини дани".