Зашто банатски фармери бацају вуну после шишања оваца?

Породица Весин из Црепаје код Ковачице узгаја стадо од 200 оваца и 60 јагањаца, а сад је право време и за шишање 160 ових животиња. Овај посао је изузетно важан, јер од њега зависи и како ће овце касније напредовати.

Шишање оваца некада је био веома исплатив посао, јер је вуна била веома цењена и тражена и највише се користила у текстилној индустрији, а данас нико неће ни бесплатно да је узме. Весини ће ове године добити око 1600 килограма вуне А И Б класе, чистоће 28 микрона.

“Слушао сам од старијих да се од једног стада од 150 оваца када се ошиша могло да се купи пола хектара обрадиве земље, што је данас око 13.000 евра. Данас то није исплативо и ми ћемо је као и прошле године бацити”, каже Боривоје Весин, млади сточар из Црепаје.

Тешко је наћи и мајсторе за шишање оваца. Екипа из Ковиља овај тежак посао обавља по читавој Србији и како кажу задовољни су јер сад то раде електричним машиницама, а не маказама, а по овци зараде 400 динара.

“Овце се шишају увек с пролећа, сад је најбоље време и за овце које иду на пашу и које остају код куће. Те што иду на пашу треба и мало раније да се шишају и да се вуна поравна док не крену комарци, јер кад он уђе у вуну поједе и кожу и њих”, каже Жељко Капицл, мајстор за шишање оваца.

Сваки домаћин, све док траје шишање, оваца од раног јутра кува овчији гулаш и након напорног посла на крају дана сви имају и добар калоричан ручак.