"Историјска соба", сећање на житеље Мачавнског Прњавора страдале у Првом светском рату

Карађорђева звезда са мачевима после 80 година поново је у Прњавору. Орден је нестао у Другом светском рату, а на основу оригинала и неопходних процедура и одобрења, урађена је његова копија.

“Неко је украо, па је наш члан подружнице млад један човек, Дејан Васић, потрудио се, сакупио средства, и орден, какав је поклонио пре 90 година краљ Александар, направљена је замена, тако да га имамо овде”, каже Дара Рајичић, председница Подружнице за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918 године.

Иницијатива је покренула село. Испод прашине и заборава, извучени су и многи предмети.

Жељко Веселиновић наводи да су се мештани Прњавора радо одазвали: “Давали су врло ретке, а вредне експонате, од својих ђедова, прађедова, предака. Овде, у историјској соби се налазе експонати чаура, од пешадијског наоружања, од хаубица, такође ордена, албанских споменица, чутурица, двогледа, све оно што је користило војсци. Ово је историја у малом Прњавора који је страдао од аустроугара, 1300 жртава”.

Одмах по уласку у Прњавор, у августу 1914. године, аустроугарска војска почела је да убија мештане. Најмладја жртва била је беба, а најстарија 91 - годишња бака.

“Прњавор је другачији по томе што је највише страдао у Првом светском рату, на самом почетку, и то баш због тога што је страдало цивилно становништво, ван зоне војних дејстава и то на врло свиреп начин. Оно што је најлепше, то је да су сви становници Мачванског Прњавора учествовали у стварању историјске собе и давали су оно њихово најмилије, личне предмете својих предака који су учествовали у балканским и Првом светском рату како би чинили део сећања”, истиче Драгана Јуришић, председница Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године.

Прве фотографије и извештаје о злочину у мачванском селу, у свет је послао др Арчибалд Рајс. У знак захвалности, професор Универзитета у Лозани, проглашен је за почасног грађанина Прњавора.