Уместо поклона за учитељицу новац за лечење самохране мајке

Међународни дан жена или Осми март први пут је обележен 1909. године као дан борбе за женска људска права, односно, дан борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца. Од каранфила, некадашњег симбола осмомартовских радничких прослава, до данашњих дана, поклони за празник жена постали су готово ствар престижа за многе родитеље школараца. Избор правог, велика је дилема, узрок расправа, а неретко и удар за кућни буџет. Наставница Јелена Гавриловић, из Основне школе "Свети Сава" у Пејовцу код Трстеника, није га се одрекла, али је желела да има хуманитарни, а не потрошачки печат.

Молба коју је наставница Лела упутила родитељима својих првака, да новац намењен за њен поклон уплате за лечење суграђанке Иване, брзо је наишла на подршку. Не само у одељенској групи првог два, већ широм Србије, јер је прослеђена и путем друштвених мрежа.

"Она је и пре него што смо се ми упустили у икакву причу куповине поклона била мишљења да јој то није потребно и ми смо сви занемели и рекли у реду. Највећи део новца који смо сакупили иде Ивани, на њен жиро рачун, а за учитељицу смо купили један леп и велики цветни аранжман да јој остане успомена на данашњи дан. С обзиром да је у питању људски живот, живот једне младе жене која је болесна и која је самохрана мајка, никоме није било тешко да издвоји мало већи износ него што би иначе издвојио", каже Маја Цветковић из Трстеника.

Наставница Лела није хтела пред камере јер јој публицитет није био циљ, већ жеља да помогне самохраној мајци Ивани Јовановић, која већ 16 година болује од секундарне прогресивне мултиплесклерозе.

"Не знам се са учитељицом Лелом. Гест сам прихватила, плакала сам после дуго, просто ми је невероватно. Захвална сам пуно родитељима, учитељици као прво, њој наклон до земље, скидам капу", каже Ивана Јовановић из Трстеника.

Досадашње терапије више не дају резултате, а наду за излечење мајка седмогодишње Теодоре полаже у лечење матичним ћелијама на клиници у Москви.

"Моја највећа жеља је да моја мама остави ходалицу и да помогну сви људи да оздрави", каже Теодара Јовановић, Иванина ћерка.

"Терапија у Русији кошта око 60.000 евра са свим трошковима. Проценат успешности је 96-97% што значи да бих ходала нормално. Не бих излечила болест али бих зауставила прогресију", наводи Ивана Јовановић.

Ивана је на пола пута до сигурног корака, али не губи наду да ће га с успехом прећи, захвална за сву подршку хуманих људи који су учинили да овај Дан жена заувек памти.