Како је Стефану из Пирота учење постало лек

Стефан је борац од рођења. У тој борби, како сам каже, најлакше му је било учење.

“Све четири године сам дао у року. То је за мене било велико достигнуће. Чак, ни ја нисам очекивао да то могу. Дисциплина и рад се увек исплате”, каже Стефан Танчић, мастер социологије.

Стефан посећује све догађаје у граду: позоришне представе, изложбе, концерте. Прати кошарку и тенис и има једну велику жељу.

“Велика жеља ми је да упознам Новака Ђоковића, велики сам његов фан”, наводи Стефан.

Стефан има велику подршку своје породице, али и одговорност према млађем брату да у школи буде међу најбољима.

Мартин Танчић, Стефанов брат истиче: „Ја сам срећан што је он мени брат. Од ове године имам предмет социологију, па је он онда ту могао пуном снагом да помогне”.

Стефанова мајка каже да су мислили да је за њега само небо граница, али се онда заглавио у бирократском апарату, где још увек не могу да пронађу одговор да ли Стефан може да ради.

“У институцијама не могу да реше проблем у коме се нашао. Ми желимо да се обратимо и минстарству. Што је било на њему, он је померио границе. Сад мислимо да је време да се систем окрене њему. У закону има толико тога недореченог и они се боје да он не изађе оштећен из тога, да не буде проглашен трајно неспособним за рад. Он јесте физички, али би интелектуално могао што шта да ради”, наглашава мајка Сања Танчић.

Док чека распетљавање административних чворова, Стефан не губи време. Бави се истраживањем друштвених феномена и Теслиним открићима – како каже може да се ради и кад ти посао не дају.