Златна сретењска медаља, али и земља о којој Снежана брине

Рано се на селу устаје, а касно леже када су обори и штала пуни. Паунићи имају више од 60 јунади и годишње продају око 2.000 товљеника. На породичном имању, раде три генерације.

"Има посла за све, има посла ко хоће да ради. Сточарство је захтеван посао, ипак су ово жива бића, ту је посао од јутра до сутра. Устајемо рано ујутру, ја и супруг. Ту нам је и деда који нам мало више помаже око јунади, онда деца се даље са нама укључују у посао. Свакодневно је то борба", прича Снежана Паунић.

На мачвансим ораницама, почели су радови у пољу. Новим трактором купљеним уз субвенцију државе, управља и Снежана која је носилац пољопривредног газдинства.

"За неке лакше радове сам увек ту. Да им одвезем, да им довезем, што се тиче радника да им помогнем. Тако да, што се тиче лакших радова, могу. Кад волите, није тешко. Њиве су близу. Поготово ово повртарство гледамо да нам је мало ближе", рекла је Снежана.

Ивица Паунић каже да Снежана све ради – помаже, кува, брине о земљи и стоци. И деца помажу.

"Деца су ми велика. Ћерка на факултету, син у средњој школи. Мала иде у основну, сви помажу. Сви раде", наводи Ивица Паунић.

Уз ратарство и сточарство, узгајају и поврће. Кромпир ће ове године посејати на три хектара.

"Кромпир смо тренутно посадили овај што иде под агрил, млади. И настављамо даље сетву, луцерку сејемо, сејемо кукуруз", каже Ивица.

Житарице не продају, већ користе за исхрану стоке. Златна је медаља, али и земља од које живе, кажу Паунићи који обрађују тридесет хектара.