Камени цвет у Сремској Митровици

У време Аустроугарске централно место заузимала је царска липа са царском оградом, посађена за обележавање сребрног пира царског пара, а за обележавање празника по завршетку другог светског рата на истом месту споменик слободи. Новом времену, новој власти, суграђанима, али и својим сународницима изградила је Ирина Непокојчицке.

“Ирина је добила задатак да врло брзо уради споменик који је требао да се отвори за мајске празнике 1946, максималмо два три месеца са људима који су били њени помоћници, главни помоћник је био каменорезац Ђуро Ешкељ. Модерни материјал који се тада појављује је терацо који је коришћен за изливање ових латица”, наводи Оливера Делић, музејски саветник у пензији, аутор публикације о Ирини Непокојчицки.

Руска еминграткиња племићког порекла са породицом је у град дошла са 11 година. Школовала се у кикиндској Гимназији под патронатом краљице Марије Карађорђевић, студије завршила у Загребу. Од 1937. године свој жал за домовином и уметничку душу претакала је кроз градитељски печат, радећи за егзистенцију и повратак.

“Овај споменик представља траг руске културе, које је Ирена донела у овај град, он је настао на основу бајке Камени цвет и на основу филма Камени цвет, а она је то носила у срцу”, истиче Оливера Делић.

Изгледала је као племкиња иако је живела у ћумезу. Нису заборавили сремци ни њен глас, модне креације, сакупљање посмртних остатака Руса, хуманитарни рад и бројне подигнуте споменике.

"Фонтана је аутентична. Рађена је као бетонски одливак, симболише цвет као метафору слободе и тако је изворно подигнута, међутим временом и деценијама које су пролазиле фонтана је постала кључно место живота и окупљања Митровчана”, каже Татјана Јесретић, историчар уметности Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица.

Док многе урбане легенде данас круже Сремском Митровицом, историчари кажу је да је живот Ирине Непокојчицке био тежак колико и жеља за повратак у Русију. Умрла је само две године по постављању фонтане, а Камени цвет како је ауторка и желела, симбол су времена, руске културе и градитељке, која је граду уместо наследника оставила - камене потомке.