Како је током Другог светског рата, у драгачевском селу Доњи Дубац, настала јединствена галерија фресака

Мотиве живота на селу на зидовима куће у којој се скривао за време Другог светског рата, Бранко Шотра осликао је у знак захвалности породици Тадић. Фреске настале од скромног сликарског материјала угља, креча и јаја готово нетакнуте стоје више од осам деценија. Потомци Тадића и житељи драгачевских села стрепе да кућа не постане оронули споменик културе.

''Овде сам се родила, у овој просторији, у овој соби. И мој брат се исто ту родио и овде смо живели И ту нам је фактички дом био. Ту су нам и дедови рођени и прадедови. Једноставно ово је наш дом'', наводи Ана Станишић, село Доњи Дубац.

''Да се овде мало више уложи, мало пута, мало која стазица, мало да се опреми, јер ово је од значаја и требало би доста њих да види, да посети. Лепо је прошетати, проћи, видете и треба нам то. То је нека знаменитост која треба да траје и треба да бууде то још више познато'', каже Светлана Томић из села Милатовићи.

Поред јединствене галерије фресака са приказима мајке, занатлија, ручка у пољу, Тадића кућа је занимљива и као пример народног градитељства. Иако није на главном путу, свако ко је угледа поред ње обавезно застане.

''Доста ту постоји људи који долазе. И странаца и овако мештана кад прошетају, планинари често. Неко је чуо, неко је неком препоручио да то постоји ту, јер је то можда овде да кажем једини део који је остао да подсећа на стара времена'', каже Бојана Томић из села Милатовићи.

А на стара времена подсећа и некадашњи дом Рајке Боројевић и драгачевских ткаља које су Доњи Дубац и српску баштину прославиле у свету. Вредне жене из Драгачева поново се удружују и проналазе начине да се за њих чује, али пре свега желе да сачувају наслеђе.