Колико цена сточне хране утиче на развој млечног говедарства?

Филип Лукенић из села Бока има 38 година, а сточарством се бави од 2012. Почео је са једним, данас има 17 грла у лактацији што је око половине стада. Произведе 200 литара млека сваки дан. Има мало своје земље, па је обезбеђење сточне хране озбиљан изазов. Зими је сваки дан исти када је реч о потребама крава.

"Све укупно и са јуницама треба ми све укупно преко сто кила зрнасте хране, плус три-четири роло бале оде и силажа плус. Док прошле године где је била велика цена и концентрата и кукуруза и тешко га је било наћи, сад је то што се тиче нас сточара, добра ситуација", наводи Филип Лукенић, произвођач млека из Боке.

У односу на исти период лане улагања у сточну храну су нижа за 20 одсто. Уз сарадњу са стручњацима Филип се одлучио да гаји мелеза, укрштањем сименталца и холштајна, што има своје предности.

"Добија се тако ново грло које је отпорније, мало јесте сигурно млека мање што се тиче млечности. Али је отпорније. Кажу да хоће да имају лепше теле, мало боље због това и осталог. Њему је јако близу пашњак, видели сте овде и његове краве док изађу из штале иду на испашу. Ајде да кажемо прва два месеца април, мај док има траве то јесте стварно одлично", каже ветеринар Душан Мандић.

Укрштена грла немају право на матичење, јер нису у чистој раси. Погодна су за пашњачки узгој, чиме се смањују трошкови, а телад се користе као товни подмладак. Стручњаци наводе да им је пуна исплативост кад дају више од 5000 литара млека годишње. Државна субвенција је нижа него за уматичених грла и износи 20 000 динара годишње.