Романовске овце у домаћинству Зајића у Доњим Вратарима годишње ојагње и по осам јагањаца

Блејање разигране дружине која скакуће двориштем, далеко се чује, на радост домаћина којима су почетком месеца три овце подариле десеторо јагањаца.

"Прво се јагњила Гара, петорке, па Мила двојке, и на крају трећа, Ружа, тројке. А иначе Романовским овце све похвале. Поента је у томе што је она ситна, мали потрошач, а јагњи доста јагњади, и то се јагњи 2 пута годишње. Ево моје рецимо, јагње се јануар-фебруар и август-септембар. Оне се паре на млеку, онда се деси да једна овца годишње има по 7-8 јагњади“, каже Милан Зајић из Доњих Вратара.

Пуно двориште јагањаца значи пуно посла за домаћине: „Јесте, као око малог детета. Ова петорке што је јагњила мора два овбавезно да се дохране, а и нека од њих три придју флаши, јер мајка нема довољно млека. Има за десет дана можда за њих троје, али за петоро нема довољно. - Колико пута дневно? - Четири пута, скоро на свака 3 пута. По пола кила углавном поједу, једно и друго", наводи Зорица Зајић из Доњих Вратара.

За десетак дана ојагњиће се и Цвета која је већ два пута јагњила петорке, па се рекорд и овог пута ишчекује, каже Зоран, који не скрива да у овчарству ужива.

"Волим да пустим овце кад сам докон. А кажу чување оваца и гајење пчела смирује живце. Ја нисам живчан, миран сам човек, али милина је. Кад пустим их у тај мој Бановац, ја напред оне замном, негде нађу листић, негде травку, пију бистру воду, наједу се, дотерам кући. Ја правим по 7 километара дневно, па знате шта је то, то је милина. Не бих дао ово моје Вратаре, мој Бановац, за Београд на води, верујте, није фраза, стварно тако мислим", каже Милан.

У Горњој Жупи Зајићи су једини који чувају руске овце. Иако је раса Романовски дупло скупља од домаће улагања се, кажу, брзо поврате па комшије охрабрују да следе њихов пример.