Шта су Србији донели Крагујевац и Шумадија?

Прича о стварању модерне српске државе почиње на Сретење пре 220. година. У Марићевића јарузи у Орашцу, скривеној од главног пута, тајним договором 300 виђенијих Срба, одлучено је да се крене у борбу против Турака. За вођу Првог српског устанка предложено је неколико старешина, али је одлука пала на, како га историја описује, бескомпромисног човека - Ђорђа Петровића. Диви му се данас и његова потомкиња Наталија Kарађорђевић, а некада му се дивио и сам Наполеон, зато што је успео да уздрма темље османског царства. Побуна Ђорђа Петровића трајала је девет година, али су га успеси турске војске приморали да напусти Србију.

„Највећи домети Првог српског устанка су обнова српске државности после вишевековног турског ропства и обнова институција", каже директор Народног музеја у Аранђеловцу Дарко Павловић.

Током Kарађорђевог одсуства, Србима се као нови вођа наметуно кнез Милош Обреновић. 1815. подиже нову револуцију у Такову. Kарађорђе се враћа, у намери да настави борбу. Није успео. Вождово убиство у Радовањском лугу 1817. било је почетак међудинастичке борбе. Ипак, Други српски устанак учврстио је Милоша Обреновића на престолу.

„Устанак се завршио са неколико битака и кренуло се дипломатским путем да Србија добије какву-такву аутономију", наводи историчар у Историјском архиву Шумадије Предраг Илић.

А одлуком у манастиру Враћевшници на Ђурђевданској скупштини 1818. Kрагујевац постаје прва престоница модерне Србије.

„Волео бих да Kрагујевац врати тај стари престонички сјај и да заузме значајнију позицију у земљи сходно историји и значају који је некад имао", сматра студент Михајло Кочовић.

„Имајући у виду потенцијале, град Kрагујевац треба да постане макрорегионални центар индустријског и економског развоја Републике Србије", каже проф. др Петар Веселиновић са Економског факултета у Kрагујевцу.

У престоном граду донет је и први устав модерне Србије. Писање највишег државног правног акта, неуки кнез поверио је ученим људима тога доба.

„То је један од најзначјанијих догађаја у новијој српској историји, због тога што је то утрло пут ономе што данас можемо назвати савременим приступом демократији", објашњава проф. др Јелена Вучковић са Правног факултета у Kрагујевцу.

На понос Kрагујевчанима, који и данас својим делима проносе славу свог град.

„Водио сам библиотеку, уређивао часописе, објављивао и писао књиге. Град ми је дао могућност да то радим, ја сам му захвалан и чиним све да му вратим ту захвалност коју ми пружа. Зато сам поносан што сам Kрагујевчанин", каже књижевник Мирко Демић.

А како и не би, крилатицу "У свему први", оправдава и то што су у Kрагујевцу настале најважније националне институције.

„Индустријализација Србије отпочела је у Kрагујевцу 1853. године и такође је важно формирање институција као што су суд, гимназија, позориште, државна апотека, затим војна болница и свакако покретање Новина сербских", наводи историчарка др Kристина Јоргић Степановић.

Самостало доношење Устава за европске силе било је "дело невиђене смелости". А можда се смелошћу сматрало и то што је Kрагујевац, на још један начин изашао из мрака.

И прва сијалица на Балкану засјала је 1884. у згради Чаурнице у крагујевачком комплексу Војно-техничког завода. А у чему је Kрагујевац данас први? У развоју информационо-комуникационих технологија. У Kрагујевцу се налази и прва Национална платформа за вештачку интелигенцију у Државном дата центру, заправо први суперкомпјутер у Србији.