Кула Ненадовића - сведок и симбол

Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин из апсане Муселимовог конака у Ваљеву одведени су на губилиште. Место сече кнезова, која је утицала на ток историје, није било исто у епској народној пезији и историјским изворима.

„Филип Вишњић пишући „Почетак буне на дахије" описује сечу кнезова на мосту. Филип Вишњић није био тада ни присутан, али је себи дао песничке слободе да тај догађај подигне на неки пиједестал. Међутим, онај који је писао о томе најбоље зна где је посечен кнез Алекса, то је Алелксин син, прота Матеја Ненадовић. Прота у својим „Мемоарима" јасно каже да су Алексу и Илију Турци извели из посрума конака, довели их на пољицу, занчи на обали Колубаре и да су их ту посекли, 80 хвати ниже моста", каже др Владимир Кривошејев, историчар.

„Кула Ненадовића као војни објекат је подинута прво на једном истуреном и посебном месту, које омогућава визуелну контролу града и околине и омогућава да се војска ту заклони, а по пореби изађе и брани неко шире подручје. Тако да је она прављена као вишефункционални објекат, који је могао да служи и за заштиту војних јединица, и за складиштење муниције и за заштиту саме породице Ненадовић, који су могли да бораве у том месту приликом неке, да кажемо, опасности које долазе са стране", каже Радивоје Арсић, археолог Завода за заштиту споменика културе.

Године 1813. Кулу у Ваљеву саградио је Јаков Ненадовић, први министар унутрашњих дела и његов син, војвода Јефрем. Паљена је, харана и увек обнављана. Један је од симбола Ваљева, који сведочи о времену рађања модерне српске државе.