Чувари Таре - како сачувати природу и заштитити посетиоце?

За благотворни загрљај наше најшумовитије планине, знао је и писац Милован Глишић, који је пре 12 деценија на Тари тражио лек за плућа....

Како некад тако и данас, гости долазе због здравља, мира и тишине.

“Доста шетамо ... Тара нам се свиђа зато што је још увек природа нетакнута за разлику од неких других планина у Србији”, каже једна гошћа.

“Долазимо од 1979. године, тад смо се заљубили буквално и супруга и ја, који смо се тада забављали, у Тару и од тада сами, после са децом, па су се и деца заљубила у Тару...ту смо нашли некако себе, ту се најпријатније осећамо”, наводи један посетилац.

И већина гостију већ по одласку, резервише смештај за наредни долазак, па ја и за Сретење већ све попуњено.

“Када су у питању хотелски капацитети, углавном су попуњени, у хотелима се увек тражи кревет више, приватни категорисани смештај такође; оно што је остало, то је да кажем у Бајиној Башти, у самом језгру у граду”, наводи Милан Ђурић, директор ТО „Тара - Дрина“, Бајина Башта.

Тара је и један од пет наших националних паркова, чија правила понашања морају поштовати туристи и ради своје безбедности и ради очувања природе са фауном и флором из леденог доба.

“Да се држе одређених, односно обележених пешачких и планинарских стаза којих има око 300 километара, заначи сасвим довољно; да се не крећу касно увече, јер тада почињу животиње да буду активније...ако користе своја возила, треба имати у виду да је зимски период, да је планина да се добар део шумских путева не одржава и онда се треба распитати када конкретно изаберете неку локацију, да ли се може доћи до ње”, објашњава Ранко Милановић уз НП Тара.

Туристима од помоћи су и Центри за посетиоце на Митровцу и у Бајиној Башти, али и гостољубиви домаћини који се труде да од сваког госта направе новог амбасадора Таре.