Каква је будућност села у Србији

У селу Габровница могу да Вас заболе уши од тишине, а никад гласније наша репортерка није чула сопствене кораке по врежи и грању. Село Габровница је без и једног становника, а у још три села у општини Кнажевац, нема људи.

Засеок Заглавак, једанаест села и тек стотинак становника, укупно. Кад нема људи звери се настањују и спуштају са Старе планине.

"Нико више не сеје, не копа, нема народа, нема ко да ради. Остало је само са ове стране доле, виногради што имају људи и по нека ливада што се још коси, то више и не може горе да се сади од дивљих свиња, срна и шакала", каже Љубинко Јанковић из села Жуковац у општини Књажевац.

На питање има ли друштво Драгиша Живковић изасело Жуковац одговара: "Са комшијом најбпљим, са њим попијем грејану ракију, дружимо се и тако. "

Без продавнице, амбуланте, школе - то је углавном слика ових села. Слично је и у општини Кучево. Лош пут до Мале Бреснице и Српца, у долини Пека, где једва има нешто више од две стотине људи, укупно.

"Моји неће да остану, моји су у Раброву, ћерка, зет и унуче. Нас двоје смо овде, отац ми је још жив, тако да смо ми овде", наводи Радослав Перић из села Мала Бресница у општини Кучево, а Ружица Аврамовић из истог села додаје: "Свака друга кућа је празна, негде има по једна баба. Млади се не жене, не удају, немамо децу."

У општини Књажевац покушавају да сетом мера оживе села. До сада је откупљено више од тридесет кућа за младе.

"То су куће које су оживеле породице са децом. Један од лепих података је да се у Старој Кални, после дуже времена родила једна беба, људи су се доселили из Београда", наводи Мишел Николић, помоћник председника општине Књажевац.

Према овом тренду, предвиђају демографи, до 2050. године, 3000 села у Србији могло би остати без људи.