Ко све може бити на листи за одборнике

Није смео ни да буде кандидат. То је морала да провери и спречи Градска изборна комисија. Тврдила је краљевачка опозиције пред конситутисање градског парламента. Стигао је одговор од ГИК-а - радили су по Закону о локалној самоуправи и упутствима РИК-а.

“Ми нисмо имали права да тражимо ишта осим она два основна документа који су кандидати за одборнике подносили, а то је извод из личне карте и изјава да се прихватају кандидатуре. Чак ни по службеној дужности нисмо смели, нити имали право да тражимо такве потврде да ли је неко осуђиван”, наводи Данијела Мајсторовић, председница Градске изборне комисије Краљева.

То потврђује и професор уставног права Слободан Орловић. Наглашава, услове ко може да буде биран прописује Устав.

“То је онај који је држављанин, ко је пунолетан, ко има пословну способност и ко пребива у Србији, односно за локалне изборе, то је у питању општина. Дакле, не може се нижим правним актом, неким подзаконским актом ускраћивати оно што је дао устав”, истиче проф. др Слободан Орловић, са Правног факултета у Новом Саду.

Ипак многи питају зашто се потврда да је неко неосуђиван тражи на конкурсима за посао или, на пример, у јавним набакама, али не за људе који одлучују о буџету. А он се мери милијардама динара. Посланичка и одборничка функција су политичке, одговарају упућени. Зато многе државе и не ограничавају пасивно бирачко право. Има и другачијих примера.

Проф. др Слободан Орловић са Правног факултета у Новом Саду наглашава: “Енглеска, Ирска. У Немачкој на пример, не могу да буду кандидати на изборима они који су правноснажно осуђени за нека политичка дела. Нпр. велеиздаја или нека дела у вези са изборима”.

Правила која важе у Србији, примењујући на случај из Краљева, предвиђају да се одборнику који је осуђен на казну дужу од шест месеци прво додели мандат, а да му затим он престане, јер је тако прописао Закон. Исто је предвиђено и у Закону о избору народних посланика.

“Дакле он подноси оставку тек кад почне да ужива тај мандат, а у случају да он не жели да поднесе оставку, или не поднесе оставку онда по закону, било ко ко сазна да је то лице осуђено на шест месеци затвора или више правноснажно, може да обавести о томе скупштину и скупштина ће донети одлуку о престанку мандата”, закључује проф. др Слободан Орловић.

Решење за ситуацију да нико не сазна, закон није предвидео. А према тврдњи краљевачке опозиције, управо то се десило у претходном сазиву локалне скупштине.