Виолинисткиња Лана Зорјан из Новог Сада добитница "Оскара" класичне музике

Након више од 60 првих и специјалних награда са домаћих и интернационалних такмичења, овогодишњим, исписала је историју, и постала прва Српкиња која је добила IСWA признање.

"То ми је заправо први пут да сам се ја расплакала од среће, генерално за било шта. Номинованих је укупно 375, тако да заиста, велики је број у питању, и ја сам заиста јако почастовована што могу да се нађем међу тим већ оформљеним и еминентним уметницима као једини малолетник”, каже Лана Зорјан, лауреат.

Додела признања је у априлу на гала концерту у Валенсији. И док вежба Равеловог „Циганина, комад који ће тим поводом извести са симфонијским оркестром, унапред се радује што ће упознати и своју омиљену виолинисткињу Хилари Хан. Све ово, каже, не би успела без својих бивших професора Имреа Лакатоша и Иване Аћимовски Жикић, а посебну захвалност дугује и професору Стефану Миленковићу.

“Који је за мене урадио већ толико за само 4 месеца студирања код њега, заиста, јако сам почастована и привилегована што уопште да будем у класи неког толико еминентног и реномираног уметника”, истиче Лана.

Са 14 година уписала је музичку академију код професора којем се диви, и освојила је своје највеће такмичење Јарослав Коцијан, чији је управо најмлађи лауреат у исторји Миленковић.

“Еквивалент, односно нешто што би било близу тога је Греми, који се додељује конкретно за албум, али овде, ова награда је још шира и заиста је као оскар у свету класичне музике. Једна оваква вест, један овакав догађај, може само да буде изузетно инспиративан за све друге студенте, за све друге музичаре. Ако имате квалитет, ако имате упорност, онда се те границе, односно дистанце се премошћују овако (пуцка прстима), и ово је доказ”, наглашава Стефан Миленковић, прослављени виолиниста.

Мајка је професорка виолине, отац оперски певач, па не чуди одакле раскошан таленат. Ипак, од како је са три и по године узела виолину у руке, све остало се приписује само њеној огромној упорности.

“Ви морате да вежбате сваки дан. За њу не постоји викенд, не постоји - болесна сам, не постоји - идем на море, значи на море идем, носим виолину, устајем у 7 ујутру да бих одвежбала, да бих у 10 могла да будем на плажи, значи то су нека озбиљна одрицања за која не може нико да вас натера, не постоји родитељ који то може да натера дете, то морате да желите, о она то искрено жели”, истиче Арабела Зорјан, Ланина мама.

Управо тај виолински звук у себи крије све дане непрекидног усавршавања. Са овим признањем, очекивања и одговорност постају већи, зато не посустаје, свесна на који начин се једино може заслужити вечност.