Колико се у ромској популацији променила свест о потреби школовања

Захваљујући афирмативним мерама све више припадника ромске националности уписује факултете. Међу 10 најбољих студената, троје је из Лесковца, један из Власотинца.Најуспешније студенте и средњошколце наградио је Национални савет ромске националне мањине.

У рукама поносно држи индекс Медицинског факултета у Нишу. На самом старту није могло боље.Узор је имао у породици. Није лако, али Стефан је одлучан да стигне до циља.

“Двојица деда који су ми нерођјени имају дипломе, један је завршио Правни факултет, други медицину са просеком 10,00 у Нишу, па је сад у Швајцарској као један од најпознатијих неуропсихијатара па они су ми донекле били узор, али то ми је одувек била жеља”, каже Стефан Кадрић, студент Медицинског факултета у Нишу.

Међу 10 најбољих студената ромске националности у земљи су и две Емилије. Једна је на Медицини, друга на Електронском факултету.

“Циљ је да узмем диплому са електронског факултета, а касније бих уписала и мастер тако да бих волела да нађем посао у струци, мислим надам се”, наводи Емилија Живковић, студенткиња Електронског факултета у Нишу.

“После мене су и моје сестре и у комшилуку и даља родбина уписали факултет и наставили са школовањем. - Лекар то је циљ? - Јесте кардиолог”, каже Емилија Арсић, студенткиња Медицинског факултета у Нишу.

За четворо најбољих студената лап-топ рачунари, за најуспешније средњошколце таблети.

“Просек је 5,00, идем у Бојнику Техничка школа"Бошко Крстић" и планови су натавићу даље школовање”, каже Јована Аметовић, ученица Техничке школе у Бојнику.

Сваке године факултете широм земље упише 150 студената ромске националности, око 1200 средњошколаца прима стипендију. Подршка даје резултате.

“Често кажемо да ромска деца нису ништа више или мање паметна од друге деце, али су им потребна додатна помоћ и подршка да своје потенцијале максимално искористе, на нама је одраслима да тој деци дамо крила а они ће већ знати како да полете”, каже Далибор Накић, председник Националног савета ромске националне мањине.

За већину деце ромске националности у Лесковцу похађање средње школе постало је уобичајено. Помака има и у свакодневном животу.

“Доласком нових инвеститора у Лесковац све је више младих који се запошљавају и тако стварају себи економску сигурност”, каже Срећко Живковић, директор Дома културе Рома.

На територији града Лесковца живи око 6000 Рома. Миграције и морталитет утицали су да их је између 2 пописа 1.000 мање.